Tatjana Vintonjak je dermatovenerolog iz Moskve. U Niš je došla kako sama kaže, jer su ona i suprug željeli miran život. On jeste Srbin, ali nema nikakve veze sa ovim gradom.
Žive u Prvoj Kutini u Zaplanju, okruženi prirodom i čistim vazduhom, što je totalna suprotnost u odnosu na život u glavnom gradu Rusije. Niš je zavoljela, a najviše joj se dopadaju ljudi. Ipak, kaže čudno joj je što ovdje svi brinu za posao. U njenoj zemlji kaže za one koji rade posla ima, a i život je jeftiniji.
U Moskvi nemamo problema kada je posao u pitanju, možda nije baš visoka plata kako bi htjeli, ali ako hoćeš da radiš imaš sve mogućnosti za to. Tamo me nikada niko nije pitao “da li imaš posao”. Ovdje me to non stop pitaju", rekla je Tatjana Glasu juga.
Rusi kaže ne razmišljaju toliko o novcu, poput stanovništva u Srbiji. I sama se pitala zašto je to tako.
"Verovatno je i to vezano za posao, mi nemamo problema da nađemo posao. Ukoliko danas izgubiš posao na jednom mestu, već sutra možeš naći drugi. I u zdravstvu gde ja pripadam vrlo lako se menja posao. Ja sam radila u Kliničkom centru u Moskvi, a onda i kao menadžer u jednoj farmaceutskoj industriji gde je mnogo veća plata", objašnjava Tatjana.
"Kod nas nemate redove nigde u zdravstvu, sve je rešeno elektronskim putem. Drugačiji je i sistem lečenja. U Rusiji ne možete ako imate temperaturu da odete u ambulantu. Vi zovete ambulantu i lekar vam dođe kod kuće. Ti ne možeš da ideš jer verovatno imaš neku infekciju, koju možeš nekome da preneseš. Pogotovo je to bila praksa za vreme epidemije koronavirusom", dodaje ona.
Tatjana u Nišu privatno radi medicinski pedikir. Čeka penziju iz Rusije, koja će joj stići sa 58 godina. Ovdje su došli jer su željeli da promijene stil života, kazala je Tatjana.
Bili su umorni od ubrzanog životnog ritma u Rusiji, života u automobilu, velikih gužvi, velikih razdaljina od kuće do posla. Tamo nema sunca, sve je sivo, česte su kiše.
"Nismo želeli da živimo u gradu, našli smo kuću nadomak Niša. Ja svakog jutra otvorim prozor i vidim prelepu sliku. Čist je vazduh. Imam četiri psa, mačke, i to mogu da dozvolim sebi ovde. Evo danas je sunce, a oktobar je i ja idem u majici", istakla je Tatjana.
Za četiri godine koliko živi ovdje Tatjana nije vidjela loše ljude.
Za Ruse kaže da su zatvoreni, agresivniji. Ovdje joj se sviđa i hrana.
Ipak njena kćerka je ostala da živi u Rusiji, jer ima bolje mogućnosti za život. Uprkos tome što će za godinu dana steći uslov za rusku penziju, želja joj je da u Nišu otvori ordinaciju za liječenje gljivičnih infekcija stopala. Do tada ona pomaže ljudima u oblasti medicinskog pedikira.
Govoreći o sukobu između Rusije i Ukrajine ističe da joj on pada teško jer je i sama pola Ruskinja pola Ukrajinka, ali ne vidi skoriji kraj. Tamo su ljudi patriotski nastrojeni, svakodnevno se javlja veliki broj dobrovoljaca. Smiju se kada ugledaju bespilotnu letelicu, kod Rusa nema straha. Ni život se u Rusiji nije promijenio zbog sukoba, svega ima u prodavnicama, ima posla, ima svega, zaključila je Tatjana u izjavi za Glas juga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.