Zorka Glavonjić (70) iz brdovitog Dragačeva upisala je vozački ispit na pragu osme decenije, a u auto-školi teorijski dio je položila iz prve.
Ideja da u ovim godinama prvi put sjedne za volan rodila se iz potrebe da suprugu Mijailu (83) pokaže zahvalnost.
Položeno poznavanje propisa Zorka je proslavila u jednoj kafani u Čačku, zajedno sa klasićima koji su joj priredili iznenađenje kome se nije nadala.
“Danas punim 70. U auto-školi su to uočili pa su svi zajedno želeli da me iznenade, posle ispita su mi svi čestitali. Kažu da sam im najstariji kandidat za vozača”, priča kroz osmijeh Zorka dok nazdravlja sa omladinom.
U gradskoj kafani u centru Čačka u dobrom raspoloženju smo zatekli Irinu, Saru, Dragana i Mateu kako sa Zorkom zajednički proslavljaju savladan prvi korak do vozačke dozvole. Ostali sa grupe, koja broji 13 kandidata, nazdravili su ali se nisu zadržavali, jer žure u školu, na časove.
Zorka se više od 50 godina bezbjedno i udobno vozila sa njenim Mijailom, uvijek na mjestu suvozača. On i dalje vozi, ali ga vid polako izdaje.
“Suprug je pola veka decu i mene besprekorno vozio. Sada je red da ja vratim dug, pa kad treba do lekara, ili u nabavku mog Mijaila ću ja da vozim. Deca i unuci su takođe na usluzi, ali mi najviše volimo sami da sednemo u našeg punta i ne oduzimamo deci vreme, svi oni imaju svoje obaveze”, priča Zorka ne skidajući osmijeh s lica.
Iako s osmijehom govori o učenju saobraćajnih propisa, njen uspjeh nije bio nimalo lak. Kada je otišla u auto-školu da upiše vožnju, rekli su joj da donese ljekarsko uvjerenje, ako tamo prođe, stiče uslov da krene s obukom. Ljekarsko uverenje kaže da je dobila bez problema.
“Najteže mi je bilo da naučim da koristim kompjuter, bez toga nije moglo da se krene. Puna četiri dana su me sin i snaha obučavali kako da ga uključim, da otvorim aplikaciju, da se ulogujem, a joj muke su to bile. Ali sam naučila, posle je sve bilo lakše”, priča Zorka.
“Što se teorijskog dela ispita tiče nije bilo previše teško, samo mora da se uči i shvata situacija koja je na slici. Odnosno, ne uči se napamet, već mora da se razume u realnosti to što pročitam. Simulacije sam učila na greškama, da znam šta sam omašila i to obično noću, kada kroz kuću ne prolazi narod”, kaže baba Zora, kako je unuci inače zovu.
Kazuje da u životu nikada nije sjela za volan, iako je godinama sina i supruga molila da je nauče da vozi, međutim, oni su to uporno odbijali.
“Hvala im na tome, ništa bez škole! Danas vidim da mnogi kandidati padaju vožnju jer ih je neko ranije učio pogrešno”, priča žena koja tokom noći oka nije sklopila, zbog treme pred ispit koji je s uspjehom savladala.
Kazuje da posebnu zahvalnost duguje instruktorki Lidiji koja je sa njom imala strpljenja, jer je u početku obuke sporije od ostalih polaznika kapirala komande na školskom računaru.
“Obuku sam upisala prošle godine, a čitave zime sam iz sela u Dragačevu, preko Guče, autobusom dolazila na predavanja u Čačak. I tako promrzla kad sednem u toplu učionicu, ponekad i zaspim. Ali sam sve morala da naučim, protekciju nisam imala”.
Baka Zorina unuka Andrijana kaže da nijednog trenutka nije imala dilemu u vezi s njenim uspjehom.
“Baba je učeći propise mesecima išla s knjigom u rukama i sve nas redom preslišavala, a vozače prvenstveno. Niko iz porodice nije imao dilemu da li će ona danas položiti, jedino smo strahovali da je trema ne blokira, ali kao što vidite i to je prevazišla”, kaže unuka dodajući da će Zorina brojna porodica vozačku dozvolu proslaviti uz trubače, kako i priliči u srcu Dragačeva, prenosi Kurir.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.