Dolazak jeseni sa sobom donosi mnogo izazova za kvalitet našeg spavanja, što zbog hladnijih dana, čestih temperaturnih promjena, ali i povratka studenata u amfiteatre i đaka u škole.
Mladoj generaciji jutarnja predavanja zbog načina života predstavljaju problem, ali i izazov za privikavanje i kod njih je, kako kaže Dragan Hrnčić, profesor beogradskog Medicinskog fakulteta, specijalista interne medicine i neurofiziolog, spavanje u ovom periodu na velikom ispitu.
Bioritam tinejdžera
"Prirodni, fiziološki bioritam tinejdžera je takav da na spavanje odlaze kasnije nego odrasli, često posle ponoći, ali i spavaju ujutru duže, pogotovo kada nemaju školske obaveze. Tokom dana se tada osećaju odmorno. Međutim, zbog školskih obaveza prinuđeni su da ujutru ustaju ranije nego što im nalaže njihov unutrašnji časovnik, te umesto uobičajenih 8–10 sati, spavaju često i mnogo manje od šest sati. Dokazano je da je njihov kvalitet spavanja zbog toga vikendom mnogo bolji", kaže on, prenosi Politika.
Spavanje kraće od šest sati ima vrlo nepovoljne efekte na njihove dnevne aktivnosti, naročito na učinak u školi ili na fakultetu.
"Tako kratak period spavanja za posledicu ima pad koncentracije, smanjenu sposobnost učenja i pamćenja i generalno umanjenje svih kognitivnih funkcija. Spavanje je ključno za takozvani proces konsolidacije memorije. Zajedno s pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću ono je jedan od tri glavna stuba i fizičkog i mentalnog zdravlja. Naučne studije pokazale su da veliki broj učenika pokazuje bolje rezultate na testovima u popodnevnim časovima", navodi Hrnčić.
Loš kvalitet spavanja, naročito ako je prisutan u dužem vremenskom periodu, dovodi do smanjenja naših odbrambenih sposobnosti, pada koncentracije, umanjuje sposobnosti učenja, povećava šanse za razvoj gojaznosti, kardiovaskularnih, metaboličkih i neurodegenerativnih oboljenja.
Za kvalitetan san su presudna tri faktora: dužina spavanja, njegova arhitektura i dubina. Većina ljudi kvalitet spavanja svodi samo na to koliko dugo spavamo. Međutim, mnogo je važnije da tokom počinka dostignemo određeni stepen takozvanog dubokog spavanja.
"Bitno je i da spavanje ne bude iscepkano, to jest fragmentirano s narušenom arhitekturom, što je čest slučaj kod starijih osoba i u nekim poremećajima spavanja. Za kvalitetno spavanje bitno je da se uspostavi dobra rutina odlaska na spavanje i ustajanje u približno isto vreme svakog dana. Kofein, jaku hranu i intenzivnu fizičku aktivnost treba izbegavati nekoliko sati pred spavanje. Treba ograničiti upotrebu mobilnih telefona i spavati u dobro zamračenoj prostoriji", savjetuje sagovornik.
Meteoropate i nesanica
On podsjeća i da su nagle promjene vremena izazov za organizam. Tijelo ima sposobnost adaptacije na ove promjene zahvaljujući fiziološkoj rezervi, ali je ona kod starijih osoba i hroničnih bolesnika smanjena, te upravo oni te promjene najteže podnose i među njima je najviše meteoropata.
"Meteoropate reaguju na promene vremenskih prilika pogoršanjem postojećih oboljenja, nervozom, napetošću, glavoboljama, varijacijama arterijskog krvnog pritiska, a tada je i kvalitet njihovog spavanja umanjen. Jesen je veliki izazov za očuvanje kvaliteta spavanja", kaže Hrnčić.
Lijek koji nam je dostupan
Poslednjih godina medicina spavanja i istraživanja sna dobija sve veći značaj u nauci. Istraživanja u ovoj oblasti dovela su do brojnih otkrića vezanih za regulaciju i mehanizme spavanja, ali i dalje terapija poremećaja spavanja, kao što su insomnija, apneja u spavanju i drugo, predstavlja ozbiljan izazov i zahteva dalja istraživanja. Nedostatak spavanja i loš kvalitet spavanja faktori su rizika za nastanak brojnih oboljenja.
Zato ljekari, po riječima Hrnčića, pokušavaju da edukuju sve kategorije stanovništva da vode brigu o svom spavanju, jer spavanje je lijek koji nam je dostupan.
Loš san u toplim i vlažnim sobama
Promjene vremenskih prilika moraju da se sagledaju kao kompleks promjena temperature, vlažnosti vazduha i atmosferskog pritiska. Naš subjektivni osjećaj temperature vazduha zavisi i od vjetra. Tokom spavanja temperatura tijela se smanjuje i da bi san bio kvalitetan, prostorija u kojoj spavamo trebalo bi da bude za stepen-dva hladnija od one u kojoj boravimo tokom dana. Stoga jako zagrijejane i vlažne prostorije ne pogoduju kvalitetnom spavanju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.