U vrelim ljetnjim mjesecima boravak pored vode pričinjava veliko zadovoljstvo i olakšanje odraslima i djeci, ali često nosi sa sobom brojne rizike, a najveći od njih je upravo rizik od utapanja.
Crna statistika ovih dana bilježi žrtve na kupalištima širom regiona.
Pitali smo fitnes trenera i master profesora sporta i fizičke kulture Milan Zarića postoje li neke mere predrostrožnosti koje mogu sprečiti utapanje, šta ako vas uhvati grč dok plivate i koje greške najčešće prave davljenici, navodi Kurir.
Evo šta im je rekao...
Dijete tek sa 11 godina ima dobru kontrolu u vodi
Svako utapanje se može spriječiti, a ono što bi roditelji trebalo da imaju na umu jeste da je najčešći razlog smrtnosti djece do pet godina upravo utapanje.
Djeca sama mogu da idu na bazen onog trenutka kada postanu svjesni svojih mogućnosti i sposobnosti u samoj vodi, kaže Milan Zarić.
"To je uglavnom neko tinejdžerskog doba, od 11,12,13 godina, dakle već sa 11 godina dete ima dobru kontrolu u vodi", dodaje Zarić.
Alkohol najveći krivac za utapanje
Utapaju se i odrasli, posebno muškarci koji se generalno rizičnije ponašaju. Alkohol je najveći uzrok utapanja, kao i nebjezbedno ponašanje poput naglog ulaska u vodu.
"Preporuka je zato da se da se vrlo pažljivo pristupi vodi - postepeno se kvasite, prvo ekstremitete, odnosno ruke i noge, pa onda trup. Ne ulazite u vodu odmah nakon obroka, zato što je ogromna količina krvi u tom trenutku grupisana u samom sistemu organa za varenje, dok je na periferiji ima vrlo malo. To može da bude uzrok srčanog udara, ali i loše kontrole samih ekstremiteta. Grčevi su takođe česti uzrok, a dešavaju se uglavnom kod ljudi koji su imali obilne obroke i koji se nisu adekvatno ohladili pred sam ulazak u vodu. Srčani udar je takođe među vodećim uzrocima utapanja, uzrokovan mahom šokom zbog hladne vode", opominje prof. Milan Zarić.
Šta kad vas uhvati grč?
Ukoliko vas uhvati grč dok ste u vodi za početak je dovoljno da ne paničite. Upravo je panika je osnovni uzrok nastanka situacija opasnih po život.
"Sledeći savet je najvažniji, a to je da odmah pređete na leđni stil, okrenite se na leđa i samo plutajte. Zatim lagano istežite mišić koji je stegnut, takođe pokušajte da ga izmasirate da bi se brže opustio, a ukoliko ništa od toga ne pomogne krenite lagano da pokrećete mišić koji je u grču, ali bez brzih i naglih pokreta ", savjetuje profesor.
Ako se grčevi javljaju često, možda bi bilo korisno posavjetovati se sa ljekarom ili fizioterapeutom.
Šta kad krenete da se utapate?
Ukoliko se nađete u situaciji da se utapate, ključno je ostati smiren i ako je moguće takođe se okrenite na leđa i pokušajte da plutate.
"To će vam omogućiti da lakše dišete i odmorite. Pokušajte da privučete pažnju ljudi oko sebe mahanjem rukama i glasnim dozivanjem. Ako su u blizini bilo kakvi predmeti koji plutaju (daska za plivanje, balon, prsluk za spašavanje), koristite ih da se održite na površini", sugeriše on.
Šta kada se neko drugi utapa?
Ako vidite nekoga da se utapa ne rizikujte svoj život i ne prilazite direktno osobi koja se utapa bez odgovarajuće opreme, jer može da vas povuče sa sobom.
"Bacite u blizini davljenika predmet koji može da pluta, kao što su konopac, daska, ili prsluk za spašavanje i pozovite spasioce ili bilo koga ko može da pomogne. Ako imate pristup čamcu ili dasci za surfovanje, koristite ih da priđete osobi i pomognete, ali bez rizikovanja svog života, jer ima dosta primera gde iz namere da budemo heroji dolazi do još veće tragedije", poručuje Milan Zarić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.