Teniski spektakl Beograd open, koji je ove godine prvi put organizovan u Beogradskoj areni, na tvrdoj podlozi - betonu, bio je prava prilika da se na jednom mjestu okupe i svi treneri Novaka Đokovića. O Marjanu Vajdi, ambasadoru Belgrade Open turnira, se sve dobro već zna. Bio je uz Novaka Đokovića dok se peo i kada je zaposjeo svjetski teniski vrh. I danas je u Beogradu. A kako je izgledao put do svjetskih visina?
To su opisali Zaga Aleksandrić, Miroslav Gordić, Aleksandar Bolić, Marko Nešić i Dejan Petrović, dok je Ladislav Kiš na putu sa nekim novim šampionima.
"Od trenutka kada je prvi put na kampu na Kopaoniku stao u red sa ostalom decom, svi su se koškali, pričali, a Nole ih je prekorevao: 'Tišina, hoću da igram!'," priča Zaga Aleksandrić. "Od prvog trenutka je pažljivo slušao i gledao. Kada mu bacite loptu, on svaku loptu vrati. Tada se videlo da je vrlo pažljiv, posvećen, vrlo spretan i okretan. Kao sportista vrlo sam znala ko će i šta da bude."
Ni Miroslav Gordić ne vidi drugačije Novakov početak.
"Od 1994. godine, kada smo pravili prvi kamp na Kopaoniku sam radio sa Novakom. Tu smo ga i pronašli! Od kampa, posle je došao kod nas na Partizan i sve do 1999. godine, do bombardovanja smo svaki dan provodili na terenu zajedno. Od početka je bio mali profesionalac. Kako se sada ponaša, tako se ponašao i tada. Nikad mu nije dosta tenisa. Moliš ga da malo odmoriš. Marljiv, radan, fokusiran i samo njegovom zaslugom je tu gde jeste. Bio je pravi mali profesionalac" opisuje ga Miroslav Gordić.
Aleksandar Bolić je bio uz Noleta tokom bombardovanja.
"Sa Noletom sam radio u vreme NATO bombardovanja. Ni ratno stanje nije ometalo rad. Radilo se i pre i popodne, ni uzbune za vazdušnu opasnost nas ni udaljile sa terena. Oko 2002. godine smo ponovo radili, kada se vratio iz Nemačke, zajedno sa Markom Nešićem, i tada je bio maksimalno fokusiran na tenis i videlo se da će daleko da dogura" priča Aleksandar Bolić.
Nastavio je Marko Nešić.
"Prvi kontakt smo imali 1998. kada sam se vratio sa koledža. Čak ovde kod toplane koju su i bombardovali. Nisam video da neko tako radi kao mlad. Jednostavno nije grešio. Odradi sve vežbe i nastavi dalje da radi. Pravi profesionalac. I u drugom delu našeg zajedničkog rada je bio isti. Fokusiran, vredan. Doduše, bio sam mlad i nisam video to što su pričali Jelena Genčić i Nikola Pilić, da će da bude broj jedan, ali sam video da je fascinantan. Ogromna disciplina i razlikuje se od svih sa kojima sam radio" kaže Marko Nešić.
Dejan Petrović je prvi put vidio Novaka na Gemaksu kada je radio sa Ladislavom Kišom, dok je još bio aktivan igrač na turu.
"O Novaku ne znam odakle da počnem. Prvi put sam ga video na Gemaksu sa Kišom, a u 15. godini na Partizanu sam ga video da trči na terenu pre nego što smo počeli da radimo. Sa 16 je bio kod mene u Australiji sa pokojnim Jocom Lilićem, i radili smo desetak dana i bol sa njim par dana na juniorskom Australija openu, kada je igrao polufinale. Već 2003. protiv Bugarske bio je sa Bozoljcem peti i šesti igrač u Dejvis kupu. Zatim smo radili malo na akademiji, posle čega je osvojio fjučers. U Čačku smo igrali zajedno, osvojio je singl, a zajedno smo osvojili dubl. Posle toga smo krenuli zajedno. Prva tri grend slema sam mu bio trener. I dogurao je do trećeg kola Vimbldona. U Australiji sam novinarima predstavio Novaka kao budućeg broja jedan. To je lep period, gde smo stavili Srbiju na svetsku tenisku mapu" zaključio je Dejan Petrović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.