A sada spektakl! Ako ste od onih srećnica čiji ormari su uvijek u savršenom redu, popijte malu rakiju. Trebaće vam. Ali ako ste od onih koje imaju pretrpane ormare i nemate pojma šta je sve u njima, dobro došle! Zabava počinje. I to pod maskama.
Odmah da priznam, kućne poslove ne podnosim. Niti jedan. Možda jedino kuvanje volim. Jer tu može da se izmišlja svašta. Obožavam odjeću, mrzim peglanje, a sređivanje ormara mi je gore od najgoreg. Pakao.
Kupujem brzo i lako. Samo što smo se Žmu i ja počeli zabavljati, otputovali smo u susjednu metropolu na svadbu njegovog prijatelja. Šetajući, ušla sam u jednu veliku radnju, prešla pogledom po njoj, uzela dvije stvari, platila i rekla: "Haj'mo!" Žmu me je samo upitao: "Šta je ovo bilo?" Rekla sam: "Pa šoping." Tu njegovu facu nikada neću zaboraviti. Ali sva ta kupovina mi izađe na nos kad-tad. Ove godine me je sve stiglo. I krečenje. I ormari. I najjači nalet alergije ikada. Kad-tad je na vratima. Zvoni, ja još ne otvaram.
Dan je počeo potpuno obično. Kao svaki drugi. Osim što mi je iskočila fotografija zlatnih baletanki, podsjetnik na današnji dan prošle godine, tek kupljene, uslikane, a ja nemam pojma ni da ih imam. To je bila kap koja je prelila čašu. Prošli put kada sam ovako detaljno sređivala odjeću, kap je bila zeleno plavetnilo od bluze, koju sam zamalo u par mjeseci kupila više puta u različitim evropskim gradovima na putovanjima. Odustala sam jer mi se učinila poznata, pa sam pomislila da sam je vidjela na nekome u mojoj blizini. Kad sam došla kući, našla sam je u svom ormaru. Sa etiketom.
Dakle, vidjevši sliku zlatnih baletanki, koje ne znam da imam, samo sam uzela masku jer sam alergična na prašinu iz knjiga i odjeće, stavila je preko nosa i otvorila ormar. Rekla sam vam, zabava je pod maskama. Ormar je veliki. Moje su dvije trećine. Jedna trećina pripada Žmu. Ta trećina je uvijek složena besprekorno i pogled na tu stranu unosi mir. Moja strana ormara je PRETRPANA. Riječi su suvišne.
Ispred svakog ozbiljnog ženskog garderobera stoje male lotre. Stabilne i široke. Jer moraju podnijeti stajanje na jednoj nozi, propinjanje na prste da se ugleda nešto tamo iza daleko. Tačno takve imam. Popela sam se i zagledala. I bilo mi je muka. Ne od toga šta me čeka, nego od spoznaje koliku količinu krpica posjedujem. I ne nosim. Vrtim se u krugu par komada koje volim. Ostalo čeka trenutak u kom će bljesnuti. Možda uzalud. Onda je počeo šiz. Izbacivala sam dio po dio na krevet. I izvlačila uspomene. Ali i odjeću sa etiketama. Nikad obučenu, zaboravljenu.
Dok ja visim sa lotri na jednoj nozi, u kuhinji Žmu pravi gulaš od jelena lopatara. Zatvorio je vrata. Ali modna revija počinje. I ne može bez publike. Prvo sam uletjela u kuhinju u suknji od organdina i nježnoj bluzi ovalnog dekoltea boje šampanjca koje sam nosila na vjenčanju moje sestre, prije 20 godina. Stoji kao saliveno. Zamislite. A na prethodnom sređivanju ormara bilo me priteglo. Šta će mi vaga, kad imam suknju od organdina? Nakon toga sam pronašla čokoladnu svilenu haljinu u kojoj sam kumovala mojoj kumi Cici. A njen sin već kreće u srednju školu. Odlično mi stoji. Kakav vintidž revijalni program. Iako svaki put upadam u kuhinju u različitoj odjeći i kroz masku na licu vičem: "Vidiiii ovoooo!", Žmu se ne da omesti. Ne dozvoljava da mu iko upropasti gulaš od divljači, pa makar to bila i ja. Ali ni ja se ne dam smesti. Odmah počinjem priču. Jer svaki komad u mom ormaru ima svoju priču.
Jako je važno da muškarac vašeg života nikada ne koluta očima na vaše priče. Kakve god da su. Moje su uvijek za puni krug kolutanja očima i unazad. Šeherzada je mala maca za mene. Ali Žmu ne koluta očima. Doduše jednom, ali SAMO JEDNOM je rekao: "Jel' ti treba i to, stvarno?", kada sam iskočila iz kabine za probu ispred njega, teatralno, u božanstvenom cvjetnom odijelu očekujući da će on reći: "Auuu, što ti stoji!" Jer tako mi je stajalo. Zanima vas kako se to završilo? Cvjetno odijelo je kupljeno, a ja sam nadurena, parajući nosom nebesa, izjurila iz radnje. To pitanje više nikada nije postavljeno naglas.
Sve je džaba dok sama ne ukapiram šta znači previše svega. I naučim da pustim sve nevažno.
Dva dana je trajalo slaganje, izbacivanje, probavanje, tačno koliko nam je trebalo vremena da pojedemo lonac gulaša od jelena lopatara. Gulaš je pojeden, a garderober je prodisao. Evo sad kad zastanem i zadržim dah, čujem ga kako diše. I taman pomislim da je svemir u ravnoteži, sutradan ukapiramo da je frižider potpuno zaleđen. Samootapajući je, ali je doživio amneziju i zaboravio sve. Sada ja moram da mu pomognem. Jer je dio gdje je zamrzivač doživio takav nervni slom da se ni vrata ne mogu zatvoriti od gromada leda.
Ne znam čime se bavite, ali mislim da niste nikada čučali držeći fen, puno radno vrijeme? Ja jesam. Taj dan. Prečučala sam u spavaćici, skoro osam sati držeći fen uperen u te gromade leda. I uspjela. Negdje u sedmom satu tog mog čudnog kondicionog treninga, dok sam protezala noge, u kuću ulazi Žmu i kaže: "Dobro je ovo. Brzo se otopilo." Ma čuj. Čučim satima sa fenom i buljim u led koji se otapa u veliki pleh. Eh da sam imala kalorifer da ga uključim da duva u zamrzivač i da ladno dignem noge na tabure i pijem limunadu. Ali nisam. Nakon što je i ta nemoguća misija uspjela, a da se Tom Kruz nije ni pojavio, odahnula sam.
Sljedeći dan može mirno da svane. I taj dan je djelovao sasvim obično. Moj ormar duboko diše, zamrzivač radi neometano, a ja ne nosim masku po kući. I baš tada je nestalo struje. Na cijelom Balkanu. Neobjašnjivo. Nervoza me nije ni dotakla. Film, hakeri, atomski rat? Potpuno sam mirno listala "Vogue". Kako to? Pa kad ja tako detaljno sredim svu garderobu i u maniru globalnog zatopljenja otopim cijeli Antarktik u svom frižideru, moralo je nešto spektakularno da se dogodi. Doduše, nisam baš očekivala da će nestati struje u nekoliko zemalja. Malo je pretjerano. Ali možda je ipak moj garderober važniji za ravnotežu među galaksijama nego što mislim.
Ionako Žmu zna reći, ti nisi svjesna koja si ti sila prirode.
Eh da, cipelarnike nisam ni takla. A dva su, od poda do plafona. Jer ja sam stonoga. To ću uskoro. Kada? Saznaćete lako. Ako se dogodi opet neki zapanjujući događaj, ili su vanzemaljci ili sam ja složila sve cipelice pod konac. Jer što bi rekla Margaret Atvud, IN THE END, WE ALL BECOME STORIES.
Lav ju Chic Vanilica
Knjiga VANILICA U CIRKUSU je u prodaji u knjižarama "Kultura", "My book", kao i u "Bingo" marketima. Web shop www.mybook.ba
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.