Moje mišljenje je da ćemo projekcije BDP-a za ovu godinu sigurno prebaciti, tako da sve pretpostavke za dobru ekonomiju u Republici Srpskoj postoje, rekao je u intervjuu za "Nezavisne novine" Srđan Šuput, direktor Agencije za bankarstvo Republike Srpske.
"Naravno, potrebna je politička stabilnost, mir, ne samo kod nas, nego svuda u okruženju, da imate neku vrstu stabilizacije da bi se ovo postiglo", kazao je Šuput.
NN: Kakva je trenutno situacija u bankarskom sektoru Republike Srpske? Da li su sve banke likvidne?
ŠUPUT: Što se tiče bankarskog sektora RS, svi pokazatelji su bolji nego krajem 2023. godine. U prvom kvartalu ove godine je nastavljen trend rasta bilansne aktive, rastemo negdje otprilike tri odsto, pa smo sada blizu 10,5 milijardi KM bilansne aktive u bankarskom sektoru. Svih osam banaka je u prvom kvartalu poslovalo pozitivno i dobit koja je ostvarena je identična dobiti koja je bila u prvom kvartalu prošle godine. I dalje je prisutna visoka likvidnost bankarskog sektora. Imamo rast štednje od blizu 275 miliona sa tendencijom daljeg rasta štednje građana, što je dobro.
NN: Vidimo da bankarski sektor u Srpskoj u posljednjih nekoliko kvartala bilježi sve veću neto dobit. Koji su razlozi povećanja dobiti banaka?
ŠUPUT: Ovo je istina. Ipak, bankarski sektor u prvom kvartalu je imao istu dobit kao u prvom kvartalu prošle godine. Ako ćemo uzeti godinu pandemije virusa korona, 2020. godinu, tada smo imali veliki pad dobiti banaka zbog potencijalnih rizika za koje su banke mislile da će se desiti. Nakon toga došlo je do povećanja dobiti. Najvećim dijelom raste kreditni portfolio. Raste višak likvidnih sredstava zbog rasta referentnih kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke, koje su donedavno iznosile četiri odsto. Došlo je do porasta kreditnog portfolija, došlo je do rasta prihoda od naknada što je posljedica rasta kamatne stope, ali i povećanog broja transakcija u platnom prometu. Ono što nije strano jeste da su sve zemlje EU, zapadnog Balkana sa istim trendovima.
Prošla godina je rekordna za sve banke u EU i zapadnom Balkanu po ostvarenju neto dobiti bankarskog sektora. Referentna kamatna stopa je 2021. i 2022. godine bila negativna, a doskoro je bila četiri odsto, što je dovelo do povećanja dobiti. Došlo je i do rasta rashoda u bankarskom sektoru. Banke su se odlučile da povećavaju zarade svojim zaposlenima, došlo je do povećanja drugih operativnih zahvata. Sve više se okreću digitalizaciji koja mnogo košta.
Bankarski sektor Republike Srpske je prošle godine napravio 190 miliona KM neto dobiti, ali je većina banaka donijela odluku da svoju dobit zadrži u RS i pretvori u kapital banke, znači ne isplaćuje dividendu. Od 190 miliona dobiti 65 ili 70 odsto neto dobiti će ostati u Republici Srpskoj. One mogu poslije da kreditiraju neke rizičnije projekte. Ali je dobro što je taj novac ostao u Republici Srpskoj.
NN: Evropska centralna banka je, ako se ne varam, smanjila kamatne stope prvi put nakon 2019. godine. Šta to znači za bankarski sektor u Republici Srpskoj za koji znamo da je vezan za odluke ECB?
ŠUPUT: Ovo govori da je ekonomija Evropske unije u stabilizaciji, da je inflacija obuzdana i da je ona na nekom projektovanom nivou ispod tri odsto. Kod nas je identična situacija, prošle godine je bila 17 odsto, a sada je 2,5 odsto. S druge strane, za sve klijente koji imaju kamatne stope koje su vezane za Euribor, odnosno varijabilnu kamatnu stopu, znači da će doći do smanjenja kamata. Ona neće biti nešto prevelika, to je trenutno 0,25 odsto, ali prema svim najavama iz ECB-a, do kraja godine ćemo imati još jedno smanjenje kamatne stope. To znači da ćemo krajem ove ili početkom iduće godine imati značajno primjetnije smanjenje kamatnih stopa za one klijente koji imaju kredite vezane za Euribor.
Po našim podacima, 80 odsto klijenata ima kredite sa fiksnom kamatnom stopom, a 20 odsto sa promjenjivom. Za petinu klijenata to smanjenje kamate će se osjetiti.
NN: Da li će doći do pada kamata u Republici Srpskoj?
ŠUPUT: Kamate moraju da padaju, ali u ovoj godini ne značajno, već tek u narednoj, i to iz dva razloga. Prilagođavanje kad se smanjuje kamatna stopa koja je vezana za Euribor radi se dva puta godišnje, polovinom i krajem godine. Banke su se prošle godine odlučile na povećanje kamatnih stopa na depozite, a kad ih povećate na depozite, morate i na kredite, tako da ako će se smanjivati kamate na kredite, moraju i na depozite. Mora banka voditi računa u kom periodu će doći do tog smanjenja jer štednja građana raste. Građani su prepoznali da prvi put možda nakon nekoliko godina mogu imati veći benefit od oročenja sredstava jer im inflacija neće "pojesti" taj novac.
NN: Šta će biti sa građanima i privredom koji u toku ove godine planiraju dizati kredite? Da li oni mogu računati na neke olakšice, niže kamatne stope ili…?
ŠUPUT: U odnosu na okruženje, mi smo na prihvatljivim kamatnim stopama i za stanovništvo i za privredu. Ako pogledamo Srbiju i visinu njihovih kamatnih stopa, mislim da smo konkurentni. Mislim da će doći do pojeftinjenja novca, ali ponovo će zavisiti od cijene koštanja novca, odnosno koliko banke plaćaju svoje depozite. Ukoliko banke krenu sa smanjenjem kamate na depozite, onda će svakako doći do smanjenja kamatnih stopa na kredite. Mislim da smo konkurentni što se tiče kamatnih stopa ako gledamo zemlje okruženja, ili zemlje EU koje imaju ekonomiju sličnu našoj.
NN: Šta se očekuje u narednoj godini? Nezahvalno je praviti projekcije kad se situacija mijenja iz dana u dan, ali kakvo je Vaše mišljenje?
ŠUPUT: Što se tiče bankarskog sektora u RS, mi imamo stabilnu situacija kao što je bila i prethodnih godina. Tu ne očekujemo neke turbulencije, naravno ako se pitamo mi i vučemo neke poteze.
Pošto smo mala i otvorena ekonomija, svi udari utiču na nas. Podsjetiću na 2022. godinu kada je došlo do sukoba u Ukrajini. Jedna od najboljih banaka u RS - Sberbank se našla pod udarom zato što je kriza uvezena od strane EU, nakon uvođenja sankcija toj banci. Mi nismo tu krizu prouzrokovali. Zahvaljujući nezavisnim institucijama Republike Srpske krizu smo prebrodili. Na ono na šta mi možemo uticati - mislim da neće biti nekih negativnih trendova. Mislim da je dobro što se inflacija smanjila.
Ono što nam treba u ekonomskom smislu jeste da se EU otvori u vidu tražnje za našim proizvodima, za našom ekonomijom, kako bi mi dalje podigli BDP.
Što se tiče direktnih i indirektnih poreza, jako dobro stojimo, preko plana smo, a raste i zaposlenost. Moje mišljenje je da ćemo projekcije BDP-a za ovu godinu sigurno prebaciti, tako da sve pretpostavke za dobru ekonomiju postoje.
Naravno, potrebni su politička stabilnost, mir, ne samo kod nas, nego svuda u okruženju, da imate neku vrstu stabilizacije da bi se ovo postiglo.
NN: Da li pada ili raste potražnja za kreditima?
ŠUPUT: Svi trendovi iz prošle godine su nastavljeni, odnosno sve raste. I dalje su najdominantniji krediti građanima, više od 51 odsto ukupnih kredita su dati građanima. Ono što možda nije dobro jeste da rastu nenamjenski ili keš krediti. Stambeni krediti ne rastu, a imamo veliku stanogradnju, što znači da novca ima. Nakon dugo vremena prošle godine je bankarski sektor najviše rastao u realnom sektoru što se tiče kredita. Došlo je do pada kredita države i javnih preduzeća.
Svi trendovi što se tiče tražnje za kreditima su dobri i mi očekujemo u ovoj godini čak i veći rast kreditnog portfolija nego što je bio prošle godine kada je bio oko tri odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.