Srećko Đukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, govori o atlantskim integracijama i ruskom uticaju.
Rat u Ukrajini bio je među glavnim temama samita NATO-a u Washingtonu. Ipak, prostora se našlo i za zapadni Balkan, koji je okarakterisan kao strateški značajan za Alijansu. Koliko je regionu potreban ovaj sigurnosni štit?
ĐUKIĆ: Vidite, štit NATO-a je nezamenjiv što se tiče ne samo zapadnog Balkana već i Evrope. U Evropi je glavno pitanje u ovom vremenu, u ovim godinama u kojima se nalazimo, pitanje bezbednosti. Mi smo ranije govorili za zapadni Balkan da je on ostrvo u okviru NATO-okeana. Danas su već većim delom zemlje zapadnog Balkana postale članice NATO-a, dakle Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija, možemo govoriti da je tu i Kosovo, ako nije u NATO-u, ono je pod NATO kontrolom i garancijama bezbednosti NATO-a.
Ostaju, dakle, samo dve države van strukture NATO-a, mada i one imaju vrlo intenzivnu saradnju sa NATO-om. To su Srbija i Bosna i Hercegovina i one su zaista prava mala ostrvca u NATO-okeanu. Ali, bez obzira na to koliko su to mala ostrvca, moramo konstatovati da stalno postoji neko varničenje koje je tako i na 75. samitu NATO-a okarakterisano kao strateški važno za Alijansu, zato što je taj faktor nestabilnosti na zapadnom Balkanu ostao i on se prostire iz Srbije na Kosovo i Metohiju ili iz Srbije na Bosnu i Hercegovinu ili se preliva iz BiH određenim delom i određenim entitetom na Srbiju, na Crnu Goru i uopšte taj deo ostaje jedna neuralgična tačka zapadnog Balkana.
U BiH nema jedinstvenog stava o pitanju članstva u NATO-u, pa se sve svodi na saradnju. Saradnju ima i Srbija, a prema riječima nekolicine analitičara i veću nego BiH. Ko će se prije priključiti ovom vojno-političkom savezu - BiH ili Srbija? Trebamo li to očekivati čak prije nego ove dvije zemlje uđu u EU?
ĐUKIĆ: Ja bih ovako odmah odgovorio da će pre ući Bosna i Hercegovina, jer makar 50 posto BiH je nedvosmisleno za članstvo u NATO-u, a u Srbiji mi nemamo tu situaciju da je jedan entitet za, a jedan protiv. U Srbiji vlada strahoviti diskurs antinatovski, on ne pada i ta antinatovska retorika se ne smanjuje. Bez obzira na to što Srbija ima vrlo intenzivnu saradnju sa NATO-om na svim nivoima, i političkom i vojnom, i bez obzira na to što jedinice Vojske Srbije učestvuju u mirovnim operacijama u okviru NATO-struktura, popularnost NATO-a u Srbiji je zaista na najnižim mogućim granama. Dok traje sadašnja vlast i ljudi koji su bili nosioci i propagatori rata 90-ih, ne vidim da Srbija može da postane članica NATO-a s jedne strane, s druge Srbija ima tu tzv. politiku vojne neutralnosti - vodi jednu politiku koja je apsolutno preživela i politiku koju su otkazale mnoge zemlje i zemlje koje su decenijama bile neutralne poput Finske ili Švedske. Dakle, ta politika je iživela sebe i sva istraživanja rađena ne samo u Evropi već i šire pokazuju da je taj broj zemalja koje vide sebe kao vojno neutralne zaista minimalan i beznačajan. Srbija se oslanja na politiku koja je apsolutno deplasirana i neperspektivna.
S druge strane, BiH ima taj dualizam ne samo kad je u pitanju članstvo u NATO-u već i po nizu drugih pitanja. To je široko poznata stvar ne samo kod vas u BiH, ali čini mi se, bar odavde iz Srbije kada to posmatramo, da je Republika Srpska zauzela oštriji stav pod ruskim uticajem. Taj ruski uticaj se naravno oseća ne samo u RS, on se oseća i u Srbiji. Rusija nikako ne bi mogla da shvati, da podnese, da prihvati i kada bi se nekim čudom Srbija sutra obrela ili glasala za članstvo u NATO-u. Iako, ja to moram da kažem, da podvučem, zato što se to zadnjih godina uopšte ne govori, Rusija posle Sovjetskog Saveza nije imala ništa protiv da masa zemalja, govorim o istočnoevropskim zemljama, postanu članice NATO-a, tvrdeći da je to njihovo suvereno pravo, njihov suvereni izbor. Da li će one biti članice ovog saveza, nekog drugog ili neće biti, to je njihovo suvereno pravo i to ne može niko njima diktirati. Ovo ponavljam zato što se to danas ne čuje, da je to stav Moskve zvanične i Rusije zvanične - i Rusije Jeljcina i Rusije Putina do tamo, na primer, 2014. godine. Decenijama je to pravo važilo, a danas se to pravo osporava, na primer BiH kroz entitet RS, a Srbiji se ne bi oprostilo uopšte ako bi ona ušla u članstvo NATO-a.
Je li ovaj dio regije postao talac Rusije? Ovo Vas pitam, između ostalog, jer je Srbija ovisna o ruskom plinu, a uz nju i BiH, pošto projekat južne interkonekcije u našoj zemlji koče politički predstavnici Hrvata.
ĐUKIĆ: U političkoj javnosti se jako mnogo špekuliše time da je ovaj deo zapadnog Balkana, koji se nalazi van struktura NATO-a, postao talac Rusije. Moram da podsetim, te dve zemlje koje nisu u NATO-u, one su u moru NATO-zemalja i doći do njih je fantastičan podvig na bilo koji način, još pogotovo danas kad su sankcije. Dakle, ruska retorika je izuzetno jaka, ali faktički stvar na terenu nije baš tako jednostavna i ne može se dopreti do BiH i Srbije tako lako sem retorikom. Oko nas su zemlje NATO-a. Kada, na primer, Srbija kupuje bilo kakvo oružje ruske, kineske proizvodnje ili bilo koje druge proizvodnje van NATO-a, ona mora imati saglasnost i dobru volju iskazanu iz NATO-a da bi to oružje moglo da dospe do Srbije. Taj ruski klin ne može direktno da dopre ni do Srbije ni do BiH i on je retorički. On retorički dopire, ali faktički ne.
Što se tiče energenata, znam za taj problem u BiH i mene čudi da hrvatski deo blokira priključenje južnom gasnom koridoru BiH i da BiH i dalje zavisi od ruskog gasa, koji opet dolazi preko Srbije. Ali, Srbija je uz pomoć Evropske unije već, ako ne 100 posto, mislim oko 70 posto učinila sebe nezavisnom od ruskog gasa kada se povezala preko Niša i Dimitrovgrada sa bugarskom gasnom konekcijom. Može kupovati gas upravo iz tog južnog gasnog koridora ili iz bilo kojih drugih terminala koji se nalaze na Sredozemnom moru u Grčkoj ili Turskoj. Srbija rešenje kosovskog pitanja vezuje za ruski brod i za rusku politiku, ubeđena da će Rusija uvek glasati na strani Srbije protiv Kosova kao članice UN-a u Savetu bezbednosti. Dakle, tu je prava zavisnost Srbije od Rusije, a sve manje u domenu gasa.
Davno ste govorili o tome kako "nijedan potez na unutrašnjem ili vanjskom planu nije suvereni izbor Srbije, već je posmatran kroz prizmu Moskve". Dokad će to biti tako, imajući u vidu da i politički predstavnici Republike Srpske podrivaju državu i podršku za to nalaze upravo u Moskvi?
ĐUKIĆ: Tu stvar treba postaviti na prave političke osnove. Srbija je ovde potkusurna moneta jedne velike države, jedne velike sile, jedne Rusije. Dakle, o tome se radi. Ne radi se tu o nekom suverenom izboru Srbije da bude uz Rusiju i da sledi rusku politiku, već je jednostavno Rusija imala političku ekipu koju je u Srbiji podržala u određenom momentu i koja se instalirala na vlasti, a sudbinu najvećim delom vezuje za tu moskovsku stolicu. Mi u Srbiji govorimo da inače naša vlast sedi na više stolica. Jedna od tih stolica jeste ta moskovska, a mi u spoljnoj politici, u međunarodnim odnosima govorimo da je to ta sudbina kada je mala zemlja zavisna od velike i kada ona služi kao potkusurna moneta velikoj zemlji. Jednostavno, čekamo kada nas ta velika zemlja može izdati, predati, radi potkusurivanja sopstvenih interesa.
Pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i euroazijska pitanja James O'Brien nedavno je kazao da su sjever Kosova i prijetnje otcjepljenjem u BiH najveći rizik za regiju. Slažete li se sa takvom ocjenom?
ĐUKIĆ: Ako neko prati zbivanja na zapadnom Balkanu, van konteksta onih država koje su u NATO-u, onda to Amerikanci prate i oni fantastično to osećaju. Tačno znaju gde su ti potencijalni nukleusi budućih kriza. I tu se teško šta može dodati, što su, uostalom, pokazali nedavni događaji, pokušaji da se krize preliju na Crnu Goru, da obuhvate tzv. ceo srpski svet. Zbog toga je i na samitu NATO-a označena važnost zapadnog Balkana i zbog toga i NATO tako uporno nadgleda i drži svoje snage oko tih kriznih tačaka, nastojeći da se ne ponovi ono što se ranije dešavalo na našim terenima.
Objavljivanje ovog teksta je dijelom finansirano grantom Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država (Department of State). Mišljenja, nalazi i zaključci koji su ovdje navedeni pripadaju autorima i ne odražavaju nužno mišljenja, nalaze i zaključke Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država. + logo
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.