Ukrajina i BiH će morati da prođu kroz isti proces otvaranja klastera, zatvaranja poglavlja tokom pristupnih pregovora koji su bazirani na napretku u sprovođenju neophodnih reformi, rekao je Jan Lipavski, ministar spoljnih poslova Češke, u intervjuu za "Nezavisne novine".
Prema njegovim riječima, rat u Ukrajini je proširenje ponovo stavio u fokus evropskih politika i sve će zemlje - i na zapadom Balkanu i na istoku Evrope, imati istu priliku da se priključe EU.
"Ne radi se o takmičenju, nego o iskorištavanju prilike u ovom trenutku kada je proširenje ponovo u fokusu EU", rekao je on.
NN: Koji je razlog Vaše posjete BiH?
LIPAVSKI: Prije nego odgovorim na Vaše pitanje dozvolite mi da izrazim našu najdublju tugu i iskrenu solidarnost sa građanima BiH, a posebno sa žrtvama katastrofe.
Došao sam u Bosnu i Hercegovinu iz nekoliko razloga. Prvo da potvrdim da moja zemlja, koja ima mnogo istorijskih, kulturnih i prijateljskih poveznica sa BiH, nastavlja da podržava evropske i evroatlantske integracije BiH i da smo spremni da pomognemo u tom procesu. Drugo, došao sam da sa vašim političkim predstavnicima razgovaram o statusu reformskog procesa. U martu je Evropski savjet odobrio početak pregovora sa BiH i iskazao spremnost da usvoji pregovarački okvir kada relevantni koraci iz preporuka Komisije od 12. oktobra 2022. godine budu uzeti u rad. Želio bih da saznam nešto više o statusu Nacionalnog plana za usvajanje pravne stečevine EU, ili zakona o sudovima, kao i šta je urađeno da bi EU mehanizam koordinacije dobro funkcionisao. I treće, došao sam zbog izuzetno važne stvari, ruske agresije protiv Ukrajine koja je fundamentalno promijenila kontekst proširenja EU. Više nego ikada ranije sve zemlje članice EU shvataju važnost proširenja i vide ga kao pitanje evropske bezbjednosti. To je dobra vijest ne samo za Ukrajinu, kojoj je stavljeno u izgled članstvo u EU. To je takođe dobra vijest za BiH, jer znači da je takozvani zamor proširenjem sada stvar prošlosti. Međutim, to takođe znači da se EU više nego ranije fokusira na to kako se zemlje kandidati pridržavaju evropskih vrijednosti i spoljne i bezbjednosne politike EU. Zemlje koje implementiraju neophodne reforme i koje se pridržavaju evropskih normi i vrijednosti i koje usklade svoju spoljnu i bezbjednosnu politiku sa EU imaju sada savršenu priliku da se brzo kreću ka članstvu u EU. Ukrajina i Moldavija se kreću brzo i želio bih da i BiH stigne taj voz prije nego što napusti stanicu.
NN: Na koji način može Vaša zemlja pomoći proces pristupanja?
LIPAVSKI: Nastavićemo insistirati da BiH mora imati perspektivu pridruženja EU ukoliko ispuni sve kriterijume za članstvo. Kada BiH ispuni korake koje traže preporuke Evropske komisije iz 2022, podržaćemo usvajanje pregovaračkog okvira i održavanje prve međuvladine konferencije. Uvijek smo spremni da pružimo našu tehničku podršku i podijelimo naše iskustvo procesa pristupanja i članstva. BiH je jedna od šest prioritetnih zemalja za našu bilateralnu razvojnu saradnju - i jedina na zapadnom Balkanu. Svake godine implementiramo desetine projekata vrijednih nekoliko miliona evra koji ciljaju da pomognu BiH da ispuni tehničke zahtjeve za pridruženje EU pod uslovom da postoji iskrena politička volja. Nastavićemo doprinositi stabilnosti i bezbjednosti i BiH i regiona. Želimo da BiH bude demokratska zemlja koja može da održi ravnotežu između zaštite individualnih ljudskih prava i specifičnosti njena tri konstitutivna naroda i nacionalnih manjina.
NN: S obzirom na to da spominjete rat u Ukrajini, da li je na pomolu nova "trka" između zemalja zapadnog Balkana i istočne Evrope u smislu evropskih integracija?
LIPAVSKI: Prije svega Češka već dugi niz godina snažno podržava proširenje EU. Proces proširenja ima veoma jasna pravila, kriterije i procedure koje zemlje koje teže članstvu moraju da ispune. Na pojedinačnim zemljama je da se kreću u tom integracionom procesu. Ukrajina i BiH će morati da prođu kroz isti proces otvaranja klastera, zatvaranja poglavlja tokom pristupnih pregovora koji su bazirani na napretku u sprovođenju neophodnih reformi. Ne radi se o takmičenju, nego o iskorištavanju prilike u ovom trenutku kada je proširenje ponovo u fokusu EU.
NN: Čini se da su migracije veliki problem u Evropi i mnogo sredstava ide ka programima obezbjeđenja granica i menadžmenta migracija. Da li to znači da će biti manje novca za druge evropske programe?
LIPAVSKI: Migracije, a posebno iregularne migracije izazov su s kojim se Evropa mora boriti. Upravljanje iregularnim migracijama zahtijeva kombinovanje različitih politika na mnogo efikasniji način bilo da se borimo protiv krijumčara migranata, bilo da jačamo granice, bilo da potičemo međugraničnu policijsku saradnju i na kraju provodimo razvojne projekte dizajnirane s ciljem izgradnje potrebnih institucionalnih kapaciteta. U tom smislu Češka je voljna da nastavi doprinositi zajedno sa Međunarodnim centrom za razvoj migratornih politika jačanju institucionalnih kapaciteta Ministarstva bezbjednosti i Službe za poslove sa strancima u BiH tako da mogu bolje da obavljaju posao menadžmenta migracija. Kada je riječ o EU fondovima za zemlje zapadnog Balkana, želio bih da istaknem da je prošle godine EU obezbijedila do dvije milijarde evra grantova i četiri milijarde evra kredita tokom narednih godina sa ciljem podržavanja evropskih reformi i ekonomskog rasta.
NN: Da li je realno da zemlje zapadnog Balkana uđu u EU do 2030?
LIPAVSKI: Zemlje kandidati na zapadnom Balkanu su već napravile značajan napredak u procesu evropskih integracija i prešle su nekoliko teških prepreka. Prošlog jula Ursula fon der Lajen je izjavila da je proširenje EU jedan od glavnih prioriteta nove Komisije. Vidjeli smo predstavljanje novih finansijskih instrumenata, na primjer novi Plan rasta koji zemljama zapadnog Balkana nudi nove podsticaje za napredak na krucijalnim reformama. To predstavlja priliku u narednih pet godina za sve zemlje kandidate koje žele da se vrate na taj put, uključujući i BiH.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.