Međunarodni monetarni fond i BiH nisu zaključili sporazum jer bh. lideri nisu pokazali spremnost za reforme, rekao je u oproštajnom intervjuu za "Nezavisne" Endrju Džuel, sada već bivši rezidentni predstavnik u BiH.
On je rekao da je MMF u zamjenu za novac od lidera tražio reforme koje bi pomogle BiH.
"Kada su oni rekli da na te reforme ne mogu pristati, mi smo zaključili da nema sporazuma", rekao je Džuel.
NN: Danas (četvrtak) je Vaš pretposljednji dan u BiH na mjestu rezidentnog predstavnika. Kakvi su Vaši utisci sada, na kraju?
DŽUEL: Ovo je bilo izuzetna avantura za mene i moju porodicu. U profesionalnom smislu, najbolji posao koji sam ikada imao. Naučio sam mnogo od ljudi koje sam sretao, od Vas, od predstavnika vlasti i međunarodne zajednice.
Sve su to bila iskustva koja su me intelektualno obogatila. Ovo je bilo sjajno iskustvo za moju porodicu, moju djecu. Ovo je bila naša prva porodična služba sa druge strane Okeana. Jako sam zahvalan MMF-u koji mi je pružio ovu šansu i žao mi je što odlazim.
NN: Da li su stvari danas bolje, lošije ili iste u poređenju s vremenom kad ste došli?
DŽUEL: To je vrlo, vrlo teško pitanje. Nije nikakva tajna da tokom mog službovanja nismo imali program između MMF-a i BiH. To je velik otklon u odnosu na ranije, jer, ako se ne varam, tokom 20 godina imali smo šest programa. Zadnji program koji smo zaključili je iz 2016. Pokušali smo ispregovarati program 2020. i nismo uspjeli. Imali smo Instrumente brzog finansiranja na početku kovida, ali to je bio "netradicionalni" program, nije bilo nikakvih uslova. To što nije bilo klasičnog programa je razočaravajuće. Željeli bismo da vidimo više reformskog zamaha. Razumijemo da je tokom kovida bilo teško implementirati strukturalne reforme kad je ekonomija bila "zaključana", a ljudi su patili. Ali malo smo se sad odmakli od kovida i željeli bismo da smo mogli vidjeti više konsenzusa u vezi sa strukturalnim reformama koje bi ubrzale rast, a ljudima dale više prosperiteta. Nažalost, nismo uspjeli u tome.
NN: Zašto je MMF tako "mekan" prema BiH?
DŽUEL: Ne bih se baš saglasio s Vašom tvrdnjom da je MMF "mekan" prema BiH. Godine 2020, kao što sam spomenuo, pokušali smo da pregovaramo o programu.
Tražili smo neke reforme na koje domaće vlasti nisu pristale. Ja bih rekao da smo ostali ustrajni i insistirali smo na tim reformama.
Kada su oni rekli da na te reforme ne mogu pristati, mi smo zaključili da nema sporazuma. Kao što je javnosti poznato, ti pregovori nisu završili uspješno. Tako da mislim da nismo bili "meki". Ne bih rekao ni da smo bili "čvrsti", nego da smo ostali principijelni. Naravno, svaki pregovori podrazumijevaju nekakav kompromis, ali to podrazumijeva da obje strane naprave neke ustupke. Naše mišljenje je da vlasti nisu uložile dovoljno napora da se sprovedu reforme.
NN: Iz ovog što govorite stičem utisak da su naši predstavnici očekivali da će od Vas dobiti sve što traže? Da li je MMF banka u koju zemlje članice dođu po novac?
DŽUEL: Naša uloga je da održimo ekonomsku stabilnost i ubrzamo ekonomski rast i tako pokušamo osigurati prosperitet za sve. To često podrazumijeva reforme. Ni u jednoj zemlji reforme nisu lake. To je sigurno slučaj u ovoj zemlji zbog brojnih razloga koji su svima poznati, oko administracije, raznih grupa koje se ne mogu složiti... To je kontekst u kojem je još teže postići kompromis koji tražimo i u drugim zemljama. A ako pogledate taj program iz 2020, mi smo tražili od vaših vlasti da potroše više novca, a ne manje! To nije tipično za MMF, koji obično traži fiskalnu disciplinu i štednju. To je naša reputacija širom svijeta. A reforme koje smo tražili nisu tako neuobičajene. Na primjer, govorili smo da želimo više transparentnosti preduzeća u državnom vlasništvu, bolje upravljanje. Tu je bilo nekog napretka, ali bilo je mnogo drugih reformi koje su vaše vlasti smatrale težim za implementaciju.
NN: Šta biste preporučili Vašem nasljedniku? Više uslova, manje uslova...
DŽUEL: Mislim da je tu više pitanje kvaliteta i principa. Da biste doveli do prosperiteta, morate imati reformske lidere. MMF može dati okvir, on može dati savjet, ali ne može prisiliti nijednu zemlju da se reformiše. O tome sam već govorio s mojim nasljednikom. Treba uvijek da se angažujemo, da održavamo dijalog, ali mislim da bi bila greška da pozajmljujemo novac bez suštinskih reformi.
Ja bih rekao da tu grešku nismo napravili 2020, nismo dali novac, jer smo smatrali da vlasti nisu bile spremne da implementiraju suštinske reforme.
Mislim da je to važan princip kojeg treba da se držimo u bilo kojoj zemlji. Ne želimo da našem izvršnom odboru donesemo slabe reforme, nego solidne programe. Dio našeg posla je da ubijedimo vlasti da je u interesu zemlje da implementiraju reforme, iako neke od njih kratkoročno mogu biti teške, ali donose dugoročnu koristi. To bi bila preporuka mom nasljedniku.
NN: Sve se češće govori o sankcijama, uskraćivanju novca... Da li Vi mislite da je to način na koji treba ići dalje, ili bi možda trebalo ići u suprotnom smjeru?
DŽUEL: Ja ne bih komentarisao sankcije, jer to nije područje u kojem djeluje MMF. Ali, spomenuli ste uskraćivanje novca. Mislim da bi neko sa strane mogao reći da smo to uradili mi. Zadnji put kada smo pozajmili to su bili Instrumenti brze pomoći 2020, a imali smo i posebnu alokaciju SDR-a, što je bilo za sve zemlje članice. Tako da u kontekstu programa MMF-a od 2016. nismo davali novac. Nekom sa strane bi se to moglo činiti da smo uskratili novac. Međutim, ja bih to postavio drugačije - nismo vidjeli volju lokalnih vlasti da implementiraju reforme za koje mislimo da su bitne.
NN: Da li ste to očekivali kada ste ovdje došli?
DŽUEL: Znao sam da će biti teško. Ispričaću vam jednu anegdotu. Služio sam u Belgiji, koja je takođe komplikovana. BiH i Belgija su u istom sektoru MMF-a. Izvršni direktor tog sektora je Belgijanac i ja sam mu rekao da je Belgija veoma komplikovana zemlja, a on mi je odgovorio: "Nisi vidio ništa dok ne budeš vidio BiH." Tada još nisam bio imenovan za rezidentnog predstavnika u BiH i ništa nisam znao o BiH. Kada sam postao rezidentni predstavnik, rekao sam mu: "O, kako si samo bio u pravu!" Međutim, naravno da u ovoj zemlji ima vrlo mnogo impresivnih ljudi, samo je teško učiniti da se svi kreću u istom smjeru.
Opasno je kad političari napadaju Centralnu banku BiH
NN: Ovaj intervju vodimo u Centralnoj banci BiH, koja je često bila meta raznih napada, da marka ne treba da bude vezana za evro itd. Da li je CB "neopjevani heroj" ili institucija koja sprečava razvoj?
DŽUEL: Ovo prvo što ste rekli. CB je stub stabilnosti u inače fragmentiranoj ekonomiji. Upravo zato su mnoge reforme koje smo tražili bile da se ojača jedinstveni ekonomski prostor. I u tom i takvom fragmentiranom prostoru imate CB, koja obezbjeđuje stabilnost. Ni u najtežim vremenima kovida niko nije izgubio povjerenje u valutu. Vezanost za evro je jaka, ljudi vjeruju valuti. Nije bilo juriša na banke, niko nije izvlačio novac niti ga pretvarao u evro. Mislim da je greška i velika opasnost kada političari napadaju CB kada govore da CB sjedi na ćupu zlata i ne dozvoljava da se novac koristi "za dobrobit naroda". To pokazuje nerazumijevanje kako Valutni odbor funkcioniše i esencijalno je da se Odbor čuva i da se sačuva nezavisnost CB.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.