Fiskalna situacija u cijeloj BiH se pogoršava, a od vlasti ne dolaze nikakvi signali da žele da pokrenu razgovore o aranžmanu s Međunarodnim monetarnim fondom, rekao je u intervjuu za "Nezavisne novine" rezidentni predstavnik te institucije u BiH Andreas Tudika.
On je kazao da bi vlasti oba entiteta trebalo da režu troškove, jer se deficit povećava i postoji opasnost da ne bude mogućnosti da se servisiraju dugovi.
Prema procjeni MMF-a, u fiskalne probleme je prvo zapala Republika Srpska, dok je Federacija čak imala i suficit, ali prije otprilike dvije godine situacija se počela pogoršavati i u Federaciji, i sada su, kako kaže, oba entiteta u istom problemu. Iako se, kako ističe, ne miješaju u unutrašnje odnose u BiH, upozoravaju na lošu političku situaciju u zemlji.
"Trenutna politička situacija nije pogodna za ekonomski rast i sprovođenje reformi. A ako se tenzije nastave, ti izgledi će biti slabiji", rekao je Tudika.
NN: S obzirom na to da se MMF često doživljava kao institucija koja nam nešto "daje", "oduzima" ili "ne da", možda da počnemo s osnovnim pitanjem - koja je uloga MMF-a u BiH?
TUDIKA: Ne samo u BiH, nego u svakoj našoj zemlji članici imamo tri glavna mandata. Jedan je "posmatrački mandat", koji u suštini znači da jednom godišnje odemo u tu zemlju i napravimo procjenu cijele ekonomije, a vladi dajemo osnovne savjete. U BiH smo upravo zaključili tu procjenu. Drugi mandat se odnosi na finansijsku podršku. U tom smislu možete posmatrati MMF kao velikog kreditora, kao jednu kasicu u koju svaka zemlja članica uplaćuje dio novca. Tako da, ako zemlja zapadne u probleme i, recimo, ne može da servisira spoljni dug, onda ona može da pozajmi novac iz te zajedničke kasice. Kada zemlja pozajmi taj novac, on dolazi uz određene uslove. Ti uslovi treba da uvjere sve zemlje članice da će problemi biti riješeni, a onda novac biti vraćen u kasicu. To je taj trenutak kada vodimo pregovore koji se ponekad javnosti mogu činiti teškim. Treći mandat je tehnička pomoć, i u tom svojstvu smo jako angažovani u BiH. Tu možemo da pružamo obuku institucijama u BiH, pružamo konsultacije prilikom pisanja nacrta zakona, dajemo savjete, projekcije za budućnost i slično. S obzirom na to da trenutno nemamo finansijski aranžman s BiH, nema formalnih uslova ili "zahtjeva" u našim odnosima. Tako da nas bh. vlasti mogu poslušati, ili ne moraju, nema "sankcija" ako ne prihvate naše savjete. Ništa vam ne "diktiramo".
NN: Koji biste sada savjet dali bh. vlastima?
TUDIKA: Trenutno se naši savjeti odnose na fiskalni sektor jer smo uočili da se prije otprilike godinu dana pojavio fiskalni deficit u oba entiteta, koji nastavlja da raste. Sada te deficite morate da finansirate, uz postojeće dugove koje morate da servisirate. Kada ne zarađujete dovoljno da pokrijete rashode, morate dizati pozajmice. Što su vam rashodi veći, vremenom morate da pozajmljujete sve više. Mi brinemo da ako se to nastavi, doći ćete u situaciju da nećete moći više da pozajmljujete. Biće sve teže i teže i neće biti dovoljno novca, što će dovesti do krize.
NN: Kažete da se to pojavilo prije godinu dana? Šta je tačno uzrok?
TUDIKA: Ovdje ćemo napraviti razliku između entiteta. Prije otprilike dvije, tri godine, Federacija je bila u boljoj fiskalnoj poziciji, čak su imali suficit. Republika Srpska je već tada imala deficit. Prošle godine se situacija promijenila i sada oba entiteta imaju rastuće deficite, fiskalna situacija u cijeloj zemlji se značajno pogoršala.
NN: Da li se može precizirati šta je tačno dovelo do toga?
TUDIKA: Počelo je s inflacijom. Nakon kovida, inflacija je globalno počela da raste. BiH nije bila pošteđena. S obzirom na to da su cijene počele da rastu, vlasti su počele ubirati već prihode kroz poreze. Pojednostavljeno rečeno, vlade su počele da "zarađuju" mnogo novca. Budući da je inflacija povećala životne troškove, vlade su željele da pomognu svojim građanima pa su počele da povećavaju socijalna davanja. Neke od tih mjera su bile zakonska obaveza, ali neke druge nisu. Obje te vrste izdataka su sada tu, i one neće otići. U međuvremenu, inflacija se smanjila i prihodi sporije rastu, ali izdaci su ostali. S obzirom na to da ne vidimo planove da se sreže potrošnja, vlasti su prisiljene da sve više pozajmljuju.
NN: Da li to znači da se BiH nalazi u ozbiljnom finansijskom problemu?
TUDIKA: Možda bi to bila prestroga formulacija. U svakom slučaju, trend se pogoršava, fiskalna situacija postaje teža.
NN: Pretpostavljamo da se sve ovo što ste rekli nalazi u vašem izvještaju koji ste objavili, pa je logično pitanje šta treba uraditi?
TUDIKA: Trenutno najvažniji savjet vlastima je da barem ne dozvole da deficit nastavi da raste. To znači da bi trebalo uvesti neke mjere štednje. A kad vidimo izdvajanja za plate i socijalna davanja, vidimo da su ona veoma visoka, među najvišima u regionu. Ako pogledate odnos udjela izdvajanja za plate i socijalna davanja u bruto domaćem proizvodu, taj odnos je među najvišim u regionu.
NN: Koliko je realno da Vas poslušaju, s obzirom na to da smo u izbornoj godini?
TUDIKA: To jeste izazovno. Ali dozvolite da ukažem na još jednu bitnu stvar. Generalno je slučaj da kada dođe do rezanja troškova, prvo stradaju investicije. Mi vjerujemo da je to pogrešno jer investiciona potrošnja predstavlja upravo vrstu produktivne potrošnje koja može osigurati budući rast. To zaista ne bi trebalo rezati.
NN: Koliko smo blizu aranžmanu s MMF-om? Da li se uopšte o tome priča?
TUDIKA: Mi smo u svakom trenutku spremni za razgovore o svemu, pa i o finansijskim aranžmanima. U ovom trenutku nema razgovora o tome, niti smo primili signale od strane vlasti da bi se nešto uskoro moglo desiti. Podsjećam, svaki finansijski aranžman s BiH sa sobom povlači i određene uslove.
NN: Šta bi mogli biti uslovi? "Režite troškove", "više investirajte"...?
TUDIKA: Teško je reći, kada se o tome ni ne razgovara! Mnogo će zavisiti od ekonomske situacije u trenutku kada se razgovori pokrenu. Jedno je sigurno: fiskalna situacija mora biti stavljena pod kontrolu. Takođe, situacija sada je mnogo drugačija u odnosu na stanje koje smo imali krajem 2020. i početkom 2021. kada smo zadnji put pregovarali o programu.
NN: Možda nije fer da ovo pitanje uputim Vama, ali kako vidite ovo prepucavanje političara koje gledamo iz dana u dan?
TUDIKA: Mi se ne miješamo, niti komentarišemo dnevne političke događaje. To nije dio našeg mandata. Ali mi to svakako vidimo kao rizik u smislu makroekonomskih očekivanja. Trenutna politička situacija nije pogodna za ekonomski rast i sprovođenje reformi. A ako se tenzije nastave, ti izgledi će biti slabiji.
NN: BiH ima ozbiljnu priliku da dobije sredstva iz Plana za rast EU. Da li se ovaj plan na neki način poklapa s onim što vi radite u MMF-u?
TUDIKA: Pregovori o planu su striktno stvar Evropske komisije i bh. vlasti. Međutim, mi smo svakako u stalnom kontaktu u pogledu reformi koje treba preduzeti. Saglasni smo u vezi sa brojnim pitanjima, s tim da se mi više fokusiramo na makroekonomske elemente, a Komisija na elemente koji vode ka usvajanju standarda EU i članstvu. Jako često se naši pogledi preklapaju i na taj način, indirektno, na istom smo putu.
NN: Ako pogledamo globalne trendove, ima li nade da se situacija u BiH popravi, pod uslovom da se političari uozbilje?
TUDIKA: Vašim čitaocima preporučujemo da pogledaju naš izvještaj. Tu možete naći neke od prijedloga za reforme, poput digitalne transformacije, poboljšanja poslovnog ambijenta i upravljanja. Mi snažno vjerujemo, u stvari, ubijeđeni smo, da ako bi se te mjere implementirale, privatni sektor i reformisani javni sektor bi zemlju mogli izvesti na mnogo bolji put.
NN: Znači, po Vama, nema nikakvog razloga da budemo u tako lošoj situaciji?
TUDIKA: Potpuno sam uvjeren.
NN: Ne kažete to samo reda radi, da ugodite našim ušima?
TUDIKA: Ne, apsolutno vjerujem u to.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.