KOSOVSKA MITROVICA - Nakon što je Priština poslije više od godinu dana podigla rampu na Kosovu i Metohiji za srpsku robu, ostalo je mnogo nejasnoća.
Odluku o ukidanju mjere zabrane saopštio je Aljbin Kurti, premijer privremenih prištinskih institucija.
Odluka, međutim, važi samo za administrativni prelaz Merdare, sve dok na carinske terminale ne stignu skeneri za pregled kamiona.
Jedna od nejasnoća o ovoj odluci je i pitanje gdje će se cariniti roba koja ide u četiri srpske opštine na sjeveru KiM, a nije jasno ni šta znači detaljni pregled kamiona i koliko će se oni zadržavati na terminalima.
Kamion novopazarskih tablica, sa građevinskim materijalom iz centralne Srbije, ušao je na administrativnom prelazu Merdare na Kosovo i Metohiju, što je prva srpska roba koja je poslije skoro 16 mjeseci zabrane stigla na teritoriju KiM.
U Prištini su zabranili robu iz centralne Srbije nakon što su pripadnici MUP-a Srbije prošle godine uhapsili trojicu policajaca albanske nacionalnosti, jer su, kako je tada saopšteno, ilegalno prešli administrativnu liniju.
Oni su uhapšeni na teritoriji opštine Raška, a kao odgovor na to Priština je saopštila da sumnja da se u kamionima sa robom iz centralne Srbije prevozi oružje na Kosovo i Metohiju.
Odluku o ukidanju mjere pozdravile su zapadne ambasade, kao i Američka privredna komora. I dok ovu odluku pozdravljaju i brojni stručnjaci, smatraju ipak da je ona zakasnila jer je šteta velika.
Govoreći kolike gubitke su pretrpjele srpske kompanije za godinu i po dana koliko je važila zabrana, Aleksandar Radovanović iz Privredne komore Srbije za Euronews kaže da su ti gubici veliki.
"Ekonomski gubici kompanija, kada govorimo o direktnim troškovima, a govorimo o strogo nerealizovanim plasmanima koje su srpske kompanije mogle da izvrše, su veći od 280 miliona evra direktnih gubitaka za kompanije. Tu nisu uključeni troškovi koji se odnose na preusmeravanje na druga tržišta, na gubljenje poslova i ostale prilike koje su mogle da se ostvare na ovom tržištu", rekao je on.
Najveće gubitke je, kako kaže, pretrpjela roba široke potrošnje, kao i građevinski sektor.
"Ono što smo iskusili kada je u primeni bila taksa od 100 odsto jeste da je srpskoj privredi bilo potrebno da se vrati na vreme pre primene takse nekih godinu dana. Ovo je drugi put da naša privreda kreće od nule, potrebno je da isteknu ugovori koje prištinski privrednici imaju sa privrednicima iz ostalih zemalja, pre svega regiona sa kojima su zamenjivali našu robu da bi se naša roba uključila", rekao je on.
Dodao je da je politički pritisak doprinio ukidanju mjere zabrane.
"Privredna komora Srbije se snažno zalaže za slobodu kretanja robe, usluga i kapitala, ljudi u regionu i smatramo da je ovo odluka u dobrom pravcu, ali zakasnela jer je napravila velike gubitke. Istovremeno smatramo da nije dovoljna, i nepotpuna je, jer su srpske kompanije i dalje u diskriminisanom položaju jer ne mogu da plasiraju robu i preko drugih prelaza, jedino preko Merdara, sa najavom da će biti jako detaljna kontrola", rekao je on.
Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić smatra da je odluka Prištine o ukidanju zabrane uvoza srpske robe skandalozna onoliko koliko je bilo skandalozno i uvođenje zabrane, jer je u oba navrata odluka donesena usmeno, bez pisanog traga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.