Pored rijaliti programa, glavni adut većine srpskih televizija su muzička takmičenja.
A, takmiče se svi - talentovani, netalentovani, stari, mladi, djeca, bendovi i orkestri, a svi željni svojih pet minuta slave.
Pobjednici zablistaju, a onda nestanu bez traga i preko noći se probude na mračnoj strani šou-biznisa.
Slika propasti
"Muzička takmičenja su jedna od bezbroj slika naše propasti. U ovoj jadnoj Srbiji kao da svi imaju samo dve želje - da zapevaju i pojave se na televiziji ili da napišu knjigu. Nema više nikakvih kriterijuma, svi su spremni na sve. Televizije popunjavaju programe bez mašte i kreativnosti. Gurnu mlade ljude ili klince u arenu, i eto zabave. Svi trče u muzička takmičenja gde ne treba ništa osim ambicije. Neće u kviz, jer za kviz ipak treba znanje", kaže Zoran Dašić Daša, vođa "Legendi" i donedavno pomoćnik urednika zabavnog programa na RTS-u.
Kada se sve sabere, čini se da najgore prolaze pobjednici ovih takmičenja. Odškrinu im se vrata estrade, oni povjeruju da su uspjeli, a potom nestanu, kao i sva prazna obećanja koja su dobili. Da li se iko više sjeća Cvete Majtanović koja je prije 12 godina pobijedila u Idolu? Ili, Adnana Babajića koji je prije 7 godina bio pobjednik Operacije Trijumf?
Pravda na sudu
Razočarani pobjednici pravdu traže i na sudu, pa su Mirna Radulović (na fotografiji) i Davor Jovanović, pobjednici prve i druge sezone "Prvog glasa Srbije", prošle godine tužili TV Prvu, jer kao pobjednici nisu dobili ništa od onog što im je obećano.
"Sva ta takmičenja su obične gluposti i budalaštine. Ni u šta ja ne verujem. Pobednici završavaju u kanalu, besni, razočarani, nezadovoljni, nesrećni... Meni je sve to jedna velika tuga. Mada, bolje da ljudi gledaju i to nego ove što se skidaju gole", kaže Goca Božinovska, čija je kćerka Jelena učestvovala u Zvezdama Granda.
Gotovo niko na estradi nema ništa lijepo da kaže za muzička takmičenja, samo što većina po običaju ne bi o tome da pričaju javno da se ne bi zamjerili ovima i onima, prije svega gazdama televizija. Osim toga već sutra može neko da ih pozove u žiri nekog takmičenja, što im dobro dođe da podgriju staru slavu.
Televizije jedini dobitnici
"Samo televizije imaju koristi od tih programa. Niko valjda nije tolika budala da to ne shvata. Pobednik tu nije ni bitan. Važno je samo da se diže tenzija i pravi frka. Uostalom, koga briga za pobednika? Na trenutak izađe u prvi plan, nego ga zapazi, ali džabe, kad od toga nema ništa. Možda bi bila druga priča kad bi u takmičenjima učestvovali i kompozitori, kad ti ljudi ne bi pevali tuđe pesme, ali ko da se bakće sa tim? Što prostije i što jeftinije", kaže Novica Zdravković.
Lijepo je dati šansu mladima, talentovanima, ali je to najčešće prazna priča. Od snova o uspjehu i nada gotovo redovno ostaju samo tuga, razbijene iluzije, gorčina i razočaranja.
Malo tržište
"Preteraše sa tim takmičenjima. A, sve što je preterano nikako ne valja. Izgleda da se u sve to lakta svako ko nema drugog posla. Tržište je premalo, a željnih popularnosti je premnogo. Dobar glas, besprekorno pevanje i pohvale stručnjaka nisu garancija ničega. Najžalije mi je dece i zabranila bih takmičenje 'Pinkove zvezdice'! Ne bih da degradiram ničiji rad, samo sam dobronamerna. Ta dečica gube detinjstvo, tek se formiraju, svašta se dešava u njihovim glavicama. Problem je u roditeljima koji kroz decu pokušavaju da ostvare svoje neostvarene ambicije", kaže Stanojka Mitrović Ćana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.