Izložba radova akademske grafičarke Maje Šarenac pod nazivom "Na svom mestu" trebalo bi da bude otvorena večeras u Velikom izložbenom salonu Banskog dvora u Banjaluci sa početkom od 19 časova.
Glavne tematske okosnice ove postavke su pitanja identiteta, uključujući anksioznost, izazove adolescencije, tjeskobu, ambiciju i krizu srednjih dvadesetih kroz medij grafika, crteža, slika i video-performansa, a riječ je o radovima podijeljenim u dvije serije - buto i sumo, obje inspirisane japanskom kulturom.
"Japanski plesni teatar se naziva buto, dok je sumo borilačka veština. Ples je moja druga strast kojom se aktivno bavim, tako da sam spontano istraživala o plesu i otkrila jednog umetnika buto performansa, te u tom momentu počinje moje sumiranje toga šta sam proživljavala u određenom trenutku. Uvek se vodim time šta proživljavam i trudim se da mi umetnost pokaže putanju i razreši nedoumice", rekla je Maja Šarenac na početku razgovora za "Nezavisne".
Ova rođena Valjevka je diplomirala grafiku na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjaluci, gdje je 2020. godine proglašena studentom generacije, a trenutno živi i radi u Dubaiju.
Do sada je priredila dvije samostalne izložbe, kao i više kolektivnih u zemlji i regionu, a dobitnica je nagrada za crtež i grafiku. Više o izložbi "Na svom mestu" i uticaju japanske kulture na njeno stvaralaštvo Maja Šarenac je govorila za naš list.
NN: Izložba nosi naslov "Na svom mestu". Šta kroz ovu seriju radova dolazi na svoje mjesto?
ŠARENAC: Kroz svoj rad mapiram emotivna stanja i procese razmišljanja u kojima se u određenom trenutku nalazim. U jednom trenutku sam imala psa i posmatrala na koji način se ponaša na određenom mestu i tada introspekcija u meni kreće istom putanjom. Ako sam prethodnom buto serijom mapirala krize identiteta, proces adolescencije, sazrevanja i svih barijera na koje nailazim, onda se dešava prekretnica da počinjem da odgovaram na neka postavljena pitanja unazad i da pronalazim svoje mesto sa sobom. Uticaj je imala i promena sredine, tako da su se neke stvari morale složiti drugačije, tako da mi sumo, kao disciplina, odgovara na pitanja. Izostavljanje portreta je simbol univerzalnosti. Pozajmljujem određenu kulturu i vizuelni prikaz za ono što je individualna borba, ali ako skupimo određen broj individua, one grade jednu zajednicu i samim tim poprima jedan širi kontekst. Kroz buto vidimo još jednu simboliku kroz usporen pokret, kontrolu tela, kontrolu misli, a ja mislim da je danas neophodno usporiti svoj tok misli i pronaći svoje mesto unutar tog rasta.
NN: U našoj sredini se govori o krizi srednjih godina, pa i izazovima tinejdžerskih godina, dok kriza srednjih dvadesetih ostaje negdje sa strane. Na koji način ste Vi problematizovali ovo pitanje?
ŠARENAC: Baš u tim srednjim dvadesetim, kada prestaje fakultet i neki kontrolisani aspekt života, krene više obaveza, manje vremena da se zaustavi i shvati da možda postoji neki problem, nešto što nije rešeno ili što se ne rešava na najbolji mogući način. Mislim da nije da nismo svesni, da se ne govori, ali moj aspekt govora kroz umetnost jeste mapiranje unutar mene i traženja odgovora kroz umetnost. Mislim da taj prelaz zna nekada biti malo šokantan, da posle fakulteta može da se desi kriza da postavimo sebi pitanje: "Šta sad?", "Kako da isplaniram sebi dan, da izmirim potrebu za egzistencijalnim pitanjem i da održim ono što volim da radim?" Svima nama je tako, ali ne stignemo da pričamo zato što moramo da delujemo.
NN: Inspiracija u Vašim radovima je i japanska kultura, konkretno buto i sumo. Šta je za Vas lično posebnost ovih kultura i šta Vam je bilo inspirativno i podsticajno za istraživanje i inkorporiranje u Vaše stvaralaštvo?
ŠARENAC: Buto ciklus je sasvim spontano nastao, kao što već rekoh, izmirila sam te dve strasti, ples i likovnu umetnost. To su bili meseci transformacije i intenzivnog istraživanja, svaki put kada bih imala potrebu da menjam nešto u vezi sa sobom izraz buto plesa bi mi pomogao. Za buto kažu da koliko god ima izvođača, da je toliko i stilova, to je zapravo suština, da se konektuješ sa sobom. Pogledala sam seriju "Utočište" i videla da je sumo nedopadljiv vizuelno, pa mi je bilo bitno da pokažem onostrano kada sam shvatila, kroz tu seriju i kasnije čitanjem i istraživanjem, da je ta disciplina neverovatna, da onoliko telo može da stoji na prstima ruku, da su facijalne ekspresije u potpunosti izostavljene, da su disciplinovani i da im je čitav život podređen toj disciplini i da je mali broj "yokozuna", odnosno onih ljudi koji su postigli vrhunac u ovoj disciplini. Sve je prepuno simbolike i onda je lako izvući svoje tumačenje, svoj doživljaj i svoju impresiju o tome.
NN: Prva grupa radova, nastala od 2019. do 2022. godine, odlikuje se odsustvom boje, dok je druga grupa, koja je nastajala u prethodnih godinu dana, potpuno suprotna, sa mnogo kolorita. Šta je razlog ovakvog zaokreta u Vašem stvaralaštvu?
ŠARENAC: Ako ćemo gledati poslednju tačku kao sumiranje svega na svom mestu, može se posmatrati da smo u nekoj magli ili tami, buto me uči suočavanju sa svojim senkama, a onog trenutka kada pronalazim odgovore, sve se rasvetljava i izlazi moja druga osobenost, a to je slikarstvo, to je pun kolorit. Povezuje ih tema, reč je o Japanu, a i vodi se time da iskreno govorim o tome šta proživljavam, tako da je prirodno teklo, bez velikog razmišljanja.
NN: Kolika je moć umjetnosti u prevazilaženju individualnih izazova?
ŠARENAC: Umetnost u tom segmentu ima veliku moć, razne sfere, ne samo vizuelna kao slikarstvo. Umetnost i treba da služi tako nečemu. Pitanje je da li je naše društvo dovoljno situaciono obezbeđeno da može da podrži novčano, što bi nama značilo, ali sa druge strane, ako postoje reakcije, ne u kontekstu "lepo je, svaka ti čast", nego u smislu "ovo nešto znači" ili ako neko kupi neko delo pa kasnije propituje šta ono znači, to je već značajna stvar.
NN: Pored crteža imaćemo priliku da vidimo video-radove, a bavite se i performansom. Šta Vas je kao diplomiranu grafičarku podstaklo da istražite i ovaj način stvaranja i izražavanja?
ŠARENAC: Razlog za to jeste intermedijarni predmet koji smo imali za vreme studija, na trećoj godini, gde sam razvijala temu u 2D prikazu, to su grafike i crteži, a pored tog sam izvodila buto performans, što je zabeleženo pa će biti prikazano kao video-performans sada na izložbi. Dosta je povezano, na intermediji postoji određena sloboda i eksperimentisanje sa sobom.
NN: Kakvi su Vam planovi za budućnost u profesionalnom segmentu, da li se vidite u sferi grafike, slikarstva ili nečeg trećeg?
ŠARENAC: U budućnosti se vidim u slikarstvu, ono mi je bilo srodno i pre akademije. Izazov mi je bio da vidim kako se nosim sa grafikom i interesantno mi je bilo da upoznam nešto što ranije nisam probala. Kada se završi akademija, zahtevniji su uslovi da se adaptira atelje za grafiku i onda sam se prirodno vratila na slikarstvo i mislim da je to moje polje. Od pre pola godine živim u Dubaiju, tako da se menjaju koncepti razmišljanja, menjaju se prilike. Postoje određeni planovi, ali bih volela da se krećem svojim tokom, da ne bude preteranih očekivanja i grčevite želje, ali postoje planovi i ambicije, naravno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.