BANJALUKA - Predstavu "Ništa nećemo zaboraviti" na velikoj sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske u četvrtak uveče, treće takmičarske i ukupno četvrte večeri 26. Teatar festa "Petar Kočić", izveo je ansambl Pozorišta "Bora Stanković" iz Vranja, po motivima romanâ "Kanjec filjma" i "Ista priča" Vere Cenić.
Dramatizaciju potpisuje Tijana Grumić, reditelj je Jug Đorđević, a ansambl čine glumci Radmila Đorđević, Žetica Dejanović, Milena Stošić, Jelena Filipović, Anica Petrović, Anđela Vlajković, Bojan Jovanović, Marko Petričević, Marko Nikolić i Nikola Stojković.
Vera Cenić bila je prva Vranjanka koja je bila doktor nauka i koja je preživjela torturu Golog otoka, a komad se, pomoću njene ispovjedne proze, bavi vremenom Rezolucije Informbiroa i posljedicama tog vremena.
"Komad se zapravo bavi jednim teškim periodom za celu bivšu Jugoslaviju, za sve kroz šta su oni prolazili i, generalno, možda za žene u tom periodu, odnosno za inteligentne žene koje su se borile za nešto da bismo mi možda danas sedeli ovde. To vreme je prema ženama možda bilo i okrutnije", kazala je glumica Jelena Filipović nakon predstave.
Ona je priznala da se prije procesa rada na komadu nije susretala sa imenom Vere Cenić.
"Skoro je otvoren legat Vere Cenić u vranjanskoj biblioteci, ali pored toga se o njoj govori malo. Mislim da ljudi još nisu spremni da govore o tome. Mislim i da je posle ove predstave ljudima ovo još tabu tema. Vera je umrla 2020. godine i u predstavi se pominje da ljudi koji su to preživeli o tome nisu govorili. Nažalost, zato što ih je bilo sramota jer nisu samo oni bili mučeni, nego su bili i mučitelji. Vera se vratila i do kraja života je živela u Vranju. Ona i njen muž, koji je takođe bio na Golom otoku, tu su živeli i radili, nisu imali dece zbog posledica boravka na tom mestu. On je čak i duže bio od nje. U drugom delu svoje knjige ona govori o životu nakon Golog otoka i kroz kakav je pakao zapravo prolazila, naročito u jednoj maloj sredini koja možda u tom trenutku nije shvatala šta se s njom desilo, pa je bila protiv nje", ističe Filipovićeva.
Na njene riječi nadovezao se Bojan Jovanović.
"Bivši direktor pozorišta, Nenad Jović i ja smo nekoliko godina unazad planirali da postavimo 'Kanjec filjma', pre svega i napomenuli smo Jugu Đorđeviću da bismo voleli da to radimo. Jug je u jednom razgovoru rekao da je čitao oba romana, da mu se ideja jako dopala i da želi da postavi ovaj komad. Značajan podatak, koji smo saznali nakon premijere, jeste da je Vera u vreme boravka na Golom otoku bila u drugom stanju, izgubila je bebu i zbog posledica torture i onoga što je preživela više nije mogla imati decu. Premalo se o tom vremenu pričalo generalno, ne samo u Vranju", rekao je Jovanović, dodajući da je do kasnih devedesetih godina "Goli otok" bio tabu tema.
Vera Cenić je objavila knjigu i ona je, kako će reći Jovanović, prošla "ispod radara".
"Mali broj ljudi je i znao i za nju i za njenu knjigu i o njoj se počelo pričati tek nakon njene smrti", ističe glumac.
Inače, glumci u ovom komadu su ujedno i naratori. Samim tim monolozi su češći od dijaloga.
"Mislim da nemam slobodu da pričam o tome zašto je Tijana Grumić izabrala tu dramaturšku formu. To je, očigledno, sada neki trend u pozorišnom svetu. U vezi sa sadržajem komada i, pre svega, teme kojom se komad bavi, svima nama bih uputio jedno pitanje, a to je - koliko se društvo bavi individuom i koliko je društvu individua, koja ima svoje ime, prezime, svoj karakter, bitna u sprovođenju nekih ideja koje su zamišljene od strane male grupacije?", kaže glumac Marko Petričević.
On otkriva detalje saradnje sa rediteljem Jugom Đorđevićem.
"Jug nam je, kao reditelj, objašnjavao sadržaj komada i napomenuo da momenat kada mi, kao muškarci na Golom otoku, nosimo ženske kostime, označava da na tim terenima gde se sprovodi diktatura nestaju ličnosti. Ovde se ne radi samo o Veri Cenić, ovde se ne radi samo o ljudima koji su na tom Golom otoku, ovde se radi o tome da se jedna ličnost, koja je rođenjem dobila slobodu, dobila i izgradila svoju ličnost, briše kada dođe do te neke frustracije određenih ljudi, postaje nebitna", navodi Petričević o teškoj temi kojom se bavi ova predstava u trajanju od tri i po sata.
Petričević dodaje da je gubitak ličnosti i tortura kojom se bavi ovaj komad strašan, kako u prošlom, tako i u sadašnjem i u budućem vremenu.
"Ovde je način sprovođenja te diktature ovakav, jer civilizacija nije bila toliko razvijena i moglo se tako postupati s ljudima, nažalost, i mi smo svi zaboravili koliko su svi ti ljudi, koji su boravili na Golom otoku, bitni, sebi i tom jednom društvu, te koliko se tad anulira sva njihova potreba da iskažu bilo koju ideju. Mislim da je to mnogo bitnije od toga na koji način je to napisano i pokazano, jer kad vidite nešto ovakvo na sceni, mislim da morate otići kući pitajući se zašto je uopšte postojala potreba za takvim nečim, ne samo na Golom otoku, nego bilo gde", priča glumac, dodajući da se pozorište bavi ovom temom, da se istorija takođe bavi ovom temom, ali da je pitanje koliko to ima uticaja.
Interesantno je da je ovo prvi put da pozorište iz Vranja gostuje na Teatar festu, te da je Teatar fest prvi festival na kojem gostuje predstava.
"Od svog osnivanja, kada je pozorište bilo amatersko, a od 1997. je ponovo profesionalno, imamo Večernju i Dečiju scenu. Imamo i obavezu da i najmlađoj publici ponudimo pozorišni sadržaj i Dečija scena čak ima veću posećenost. Od otvaranja nove zgrade, 2019. godine, trudimo se da, u smislu produkcije, kvalitativno izjednačimo Dečiju i Večernju scenu. Nažalost, kao u većini pozorišta, uvek je problem budžet, ali se dovijamo kako znamo i umemo", zaključio je glumac Bojan Jovanović.
Festival se nastavlja, a u subotu naveče je na repertoaru predstava "Očevi i oci" Narodnog pozorišta u Beogradu, rađena po romanu Slobodana Selenića, dok je svečano zatvaranje uz dodjelu nagrada planirano za nedjelju naveče uz izvođenje komada "Sitnice koje život znače" Narodnog pozorišta u Beogradu, Beo Arta i Centra za kulturu Tivat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.