Koncertom "Serenada za... vječnost" Simfonijski orkestar Narodnog pozorišta Republike Srpske (SO NP RS) pod dirigentskom palicom Dušana Vere Uroševića otvoriće novu koncertnu sezonu 7. oktobra na Velikoj sceni NP RS.
Na repertoaru će se naći djela Ludviga van Betovena i Johanesa Bramsa, a publika će kao soliste imati priliku da čuje Sonju Vojvodić - violina, Lidiju Paulin - violončelo, i Teodora Ikanovića - violina.
Ikanović je stalni član Simfonijskog orkestra NP RS od osnivanja i vrši funkciju zamjenika koncertmajstora, a akademske i dva master studija je završio u Novom Sadu na Akademiji umetnosti u klasi profesora Roberta Lakatoša i master akademske studije u Čengdu (Kina) u klasi profesora Timura Melnika.
Tokom karijere osvojio je desetine prvih mjesta na republičkim takmičenjima u Srbiji, a nastupao je kao stalni i gostujući član u brojnim orkestrima u Srbiji, Crnoj Gori, Austriji, Njemačkoj, Italiji, Kini i brojnim drugim zemljama.
Više o koncertu "Serenada za… vječnost", dosadašnjem radu Simfonijskog orkestra i svom radu Ikanović je govorio u intervjuu za "Nezavisne".
NN: U Narodnom pozorištu Republike Srpske biće izveden koncert "Serenada za… vječnost" na kojem ćete nastupiti kao solista, kakva djela tim povodom pripremate?
IKANOVIĆ: Delo koje ću izvoditi kao solista je "Romanza" od Ludviga van Betovena. Delo je u F-duru i jedno je od dva dela ove vrste koje je Betoven napisao u svojoj plodnoj karijeri. Specifično je to da je balet zasnovan na ovoj kompoziciji premijerno izveden u zgradi Njujorškog baleta 1989. godine. Samim tim je ovekovečen njen značaj na jedan potpuno novi način.
NN: Ovim nastupom se ujedno otvara nova koncertna sezona Simfonijskog orkestra Narodnog pozorišta Republike Srpske, kakva je sezona pred nama?
IKANOVIĆ: Sezona pred nama će biti prožeta raznovrsnim delima klasične muzike, koja će zasigurno naći put do srca publike. Najavljena su i gostovanja u Srbiji, kao i mnogobrojni koncerti kamerne muzike, koje će izvoditi kolege iz našeg orkestra. U najavi je i resital koji će biti održan sredinom novembra, na kojem ću publiku lično počastiti poznatim delima violinske literature u saradnji sa kolegom Kostom Kneževićem, koji dolazi kao gost iz Srbije.
NN: Naziv koncerta je "Serenada za… vječnost". Kakvu muziku obuhvata i postoji li uopšte muzika koja nije pisana za vječnost?
IKANOVIĆ: Koncert obuhvata dela klasičarske i romantičarske epohe, čija dela poseduju specifično umeće da proizvedu emocionalni naboj kod slušaoca i nadahnu istog da oseti širok spektar emocija. Rekao bih da nije baš svaka muzika pisana za večnost, naravno u takva dela ubrajam pretežno fragmente moderne, prelako eksploatisane, tzv. treš muzike u kojoj nema nikakve emocionalne i umetničke vrednosti, već samo služi za zadovoljavanje trenutnih potreba i fizičko iživljavanje, kako slušnog aparata, tako i moždanih ćelija.
NN: Pojavila se nezvanična informacija da će Betovenova Četvrta simfonija u Banjaluci biti javno izvedena nakon više od 200 godina. Da li je ta informacija tačna i koliko govori o našoj muzičkoj kulturi, kao i o značaju rada SO NP RS?
IKANOVIĆ: Daću sebi za pravo da korigujem tu informaciju i reći ću da će Betovenova Četvrta simfonija biti prvi put izvedena u Banjaluci. Značaj događaja ove vrste i premijere tog tipa pokazuje da je Simfonijski orkestar Narodnog pozorišta Republike Srpske spreman za kulturni napredak i iskorak u kulturni prostor koji vapi za negovanjem i neprestanim istraživanjem. Nadamo se da ćemo nastaviti ovim tempom i da će državne institucije prepoznati zalaganje, kako NP RS, tako i Simfonijskog orkestra koji je deo istog i izdvajati sredstva za projekte koji podstiču zajednički cilj.
NN: Nastupali ste u brojnim sastavima od Kine, Njemačke, Italije, Austrije… Kako Vam se čini rad u orkestru u Banjaluci? Koliko su ovakvi projekti neophodni manjim sredinama poput naše?
IKANOVIĆ: Imao sam tu sreću da budem u prilici da radim i obiđem države i institucije sa vekovnom tradicijom muzičkog stvaralaštva. Ova tradicija je i sama zaslužna za kvalitet koji je neminovno tu, jer period opstanka bi bio mnogo kraći da je u pitanju upitna vrednost i zalaganje umetničkog društva. Rad Simfonijskog orkestra NP RS je u začetku, ali je u isto vreme pun entuzijazma, zalaganja i kvaliteta kojim odiše trenutni kolektiv sačinjen od divnih kolega, koje svojim talentom i višegodišnjim iskustvom doprinose svakodnevnom umetničkom stvaranju. Projekti poput ovog su neophodni sredinama poput divne Banjaluke, jer na taj način dobijaju na kulturnom i obrazovnom značaju i stavljaju ih na evropsku i svetsku kulturnu scenu.
NN: Šta Vi vidite kao korake koje je neophodno preduzeti da bi izvođenje umjetničke muzike bilo na višem nivou u SO NP RS? Gdje je otvoren prostor za poboljšanja?
IKANOVIĆ: Prvenstveno podršku vladajućih struktura i otvaranje novih radnih mesta, koja bi uvećala našu kulturnu zajednicu, ali i dala više prostora za napredak kroz još obilniji spektar projekata koji mogu biti organizovani na domaćoj sceni.
NN: Kako Vi vidite budućnost umjetničke muzike, da li je rezervisana samo za obrazovne institucije, za neki oblik fuzije sa popularnim žanrovima ili nešto treće?
IKANOVIĆ: Moje lično mišljenje je da kombinovanjem i učestvovanjem i kulturnih i obrazovnih institucija, kao i povremeno susretanje sa kvalitetnim modernim žanrovima, ali i održavanjem tradicije možemo dovesti do uzbuđenja kod dosadašnje, ali i buduće publike, koja će nezavisno od želje potražiti satisfakciju u koncertima Simfonijskog orkestra NP RS. Nadam se da će publika uspeti to da prepozna i da će uvrstiti naš repertoar u svoju svakodnevicu.
NN: Kakvi su Vam planovi za budućnost u profesionalnom smislu, da li se vidite u Banjaluci ili negdje dalje?
IKANOVIĆ: Planovi za budućnost su tema koja može imati dosta varijacija, barem kod mene lično. Moja velika želja je da se nastavi napredak kulturne scene u Banjaluci i da barem određeni period učestvujem u istom. Šta ima lepše nego biti deo novih, pozitivnih struktura, koje, nadam se, imaju potencijal da ostave trag u našem društvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.