Ivan Otašević je violinista i profesor na banjalučkoj Akademiji umjetnosti koji će 7. i 8. septembra u Kulturnom centru Banski dvor u Banjaluci održati majstorske radionice za violiniste osnovnih i srednjih škola.
"Cilj radionice je omogućiti violinistima razvoj tehnike i interpretacije i ukazati na načine vježbanja koji daju bolje rezultate. Namijenjena je učenicima osnovnih i srednjih muzičkih škola. Polaznici mogu da se prijave na mail: [email protected] do 4. septembra tekuće godine, a privilegiju da učestvuju u ovoj radionici imaće kandidati po izboru profesora i u skladu sa brojem prijava. Polaznici koji budu izabrani treba da pripreme jedno ili više djela iz violinske literature", saopšteno je iz Banskog dvora, a više o samim radionicama, ali i uopšteno o umjetničkoj muzici kod nas Otašević je ovim povodom govorio za "Nezavisne".
NN: Koliko su, pored redovne nastave, violinske radionice bitne za učenike i na šta ste Vi kao predavač prvenstveno fokusirani?
OTAŠEVIĆ: Sa velikim zadovoljstvom i uz pomoć Kulturnog centra Banski dvor imaću priliku da održim violinsku radionicu 7. i 8. septembra. Radionicu ću održavati po modelu individualnih časova u trajanju od sat vremena sa svakim od mladih violinista. Svaki polaznik će imati dva časa, odnosno jedan sat dnevno. Broj polaznika je ograničen do 15 i namenjen je za učenike osnovne i srednje muzičke škole. U razgovorima sa kolegama profesorima iz muzičke škole odabrao sam termin na samom početku školske godine, budući da su učenici imali letnju pauzu, na kojoj nisu imali časove violine i pretpostavljam da nisu u sviračkoj i izvođačkoj formi pa ova radionica ima za cilj i da učenici brže prihvate nastavni proces i redovnu nastavu violine od dva ili tri časa violine sedmično. Praktično, imaću priliku da postavim prave osnove i trasiram put za brže i efikasnije savladavanje programa koji su učenici dobili od svojih profesora da vežbaju preko leta. Za razliku od redovne nastave, na radionicama predavač i učenik obrađuju osnovne ideje, glavne muzičke pravce kompozicije i osnovne tehničke i muzičke probleme koje učenik treba tokom predstojeće školske godine da savlada. Nakon radionice učenici će imati celo polugodište da se detaljno i uz pomoć svojih profesora posvete detaljnije svakoj od kompozicija.
NN: Svojevremeno ste se i Vi usavršavali na radionicama i seminarima renomiranih stranih i domaćih violinskih pedagoga iz Srbije, Rusije, Jermenije, Ukrajine... Koji predavač ili koji predavači su najviše doprinijeli Vašem usavršavanju?
OTAŠEVIĆ: Imao sam priliku da učestvujem u kvalitetnim violinskim radionicama sa fantastičnim predavačima i mislim da je takav način usavršavanja neophodan za svakog mladog umetnika. Na radionici ili masterklasu mladi muzičar dobije za kratko vreme od dva ili tri časa suštinski informacije o kompoziciji koju svira od vrhunskog profesora i moram da se prisetim da je pravo uzbuđenje kada sam nakon takvih časova ostajao sam sa violinom i dobijenim muzičkim idejama i kada sam pokušavao da ih kroz individualno vežbanje ostvarim. Moja možda najlepša iskustva bila su u radu sa prof. Galinom Turčaninovom (prvom profesorkom Maksima Vengerova i predavačem na CMŠ u Moskvi), prof. Urošem Pešićem ili sjajnim profesorom Vilijem Mokacjanom.
NN: Posljednjih nekoliko godina koncertno ste veoma aktivni. Kakva je trenutna situacija, koji ovogodišnji koncerti i koje saradnje su Vam dragocjeni?
OTAŠEVIĆ: Tokom i nakon pandemije virusa korona su svi, a muzičari možda i najviše, bili pogođeni novim standardima u svakodnevnom životu i radu. Nama je osnovno zanimanje da stanemo na scenu i da sa publikom prolazimo kroz muzičke pejzaže koje su nam ostavili slavni kompozitori. Nažalost, tada to nije bilo moguće i mi smo ostajali sa svojim instrumentima sami bez prilike da budemo deo takvog društva. Tada smo tražili način da sviramo i koleginica pijanistkinja, prof. Snježana Popović Vuleta i ja smo napravili plan da bez obzira na broj slušalaca i publike moramo održavati koncerte, tako da smo aktivno nastupali ovih nekoliko godina širom Republike Srpske, BiH i regiona. Sa koleginicom prof. Sonjom Miletić smo osnovali Kamerni trio Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci, sa kojim smo takođe aktivno i često nastupali na celovečernjim koncertima.
NN: Uopšteno, po Vašem sudu, kako Banjaluka stoji na regionalnoj mapi umjetničke muzike? Šta je dobro, šta bi trebalo mijenjati, a šta bi moglo biti bolje?
OTAŠEVIĆ: Banjaluka je grad prepun odličnih i talentovanih muzičara koji zajedno čine jednu ozbiljnu muzičku scenu. Ono što je važno za kontinent dobre muzičke scene u svakom gradu su mladi umetnici kojih ovde ima u značajnom broju zahvaljujući kvalitetnoj muzičkoj školi i sjajnoj Akademiji umjetnosti. Mi profesori treba da se svi zajedno trudimo da te mlade umetnike dovedemo na visok profesionalni nivo i da ostavimo iza sebe isto toliko dobre ili još bolje muzičare i buduće profesore. Samo je takav rad garant da muzička scena ovde traje. Pažnju treba usmeriti na domaće snage i mlade umetnike koje treba negovati i dati im što više kvalitetnih koncertnih prilika za napredovanje i usavršavanje.
NN: Kakvi su Vaši profesionalni planovi, šta Vas očekuje u narednom periodu?
OTAŠEVIĆ: Naredna, nastavna 2024/2025. godina je važna za Akademiju umjetnosti Univerziteta u Banjaluci i za mene, budući da je broj studenata postao značajan, a među njima naročito studenata violine. Svima njima treba pružiti pažnju, dati im dovoljno motiva za vežbanje, priliku za usavršavanje i napredak i dovesti ih na visok izvođački i koncertni nivo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.