Prvo izdanje Sajma slavistike održano je 1. oktobra na Sorboni u Parizu, u organizaciji Izdavačke kuće "Slavitude", na čelu sa Živkom Vlahovićem i mladim prevodiocima Vilijamom Viškovićem, Vesnom Bojović i Marie Vasseur.
Studenti Sorbone, koji su jedini imali dozvolu da dođu na sajam zbog situacije s pandemijom, imali su priliku da se od devet do 18 časova susretnu s izdavačima koji objavljuju slovensku književnost prevedenu na francuski jezik. Za potrebe sajma bili su rezervisani glavni hodnik i amfiteatar Sorbone, a pošto je bio radni dan na fakultetu, organizatori pretpostavljaju da je sajam vidjelo između 500 i 1.000 studenata. Ovim povodom za "Nezavisne" govorio je Živko Vlahović, mladi prevodilac i organizator Sajma slavistike.
NN: Nakon dva odgađanja, sajam je konačno održan. Kakvi su utisci?
VLAHOVIĆ: Nažalost, pošto smo bili prinuđeni da u dva navrata odgodimo sajam, to je uticalo na samu njegovu organizaciju. Nekoliko izdavača i pisaca, francuskih i stranih, nije moglo da dođe zbog epidemiološke situacije. Manji broj izdavača, ali ipak dobrih, učinio je sajam uspešnim te jedini žal ostaje za brojem posetilaca, koji je bio ograničen na studente Sorbone. Moram da napomenem da je na ovogodišnjem sajmu akcenat stavljen na književnost i prevođenje i tim povodom bih zahvalio Brankici Radić na konferenciji o hrvatskom pesništvu i Nikoli Raljeviću na konferenciji o prevođenju pozorišnih komada. Kad se sve razmotri, zadovoljni smo prvim izdanjem Sajma slavistike.
NN: Da li je sajam bio prodajnog karaktera?
VLAHOVIĆ: Naravno, Sajam slavistike je pre svega sajam knjiga, tako da su izdavači i knjižare prodavali svoje knjige.
NN: Koliko je, po iskustvu Vas i ostalih prevodilaca sa Sorbone, književnost slovenskih naroda slična danas u odnosu na neko prošlo vrijeme?
VLAHOVIĆ: Teško je odgovoriti na to pitanje jer u Francuskoj nemamo jasnu sliku o trenutnoj književnosti kod nas u regionu (trenutno imamo samo prevodioce za BHCS jezik pa ćemo samo o našoj književnosti). Naša klasika je i dalje dominantna u Francuskoj, skoro sam video da se vrši reizdanje "Romana o Londonu" Crnjanskog u izdanju "Noir sur Blanc", kao što su objavljena i dva prevoda Milorada Pavića. Potreban je kontinuitet za savremenu književnost. Objavljuje se sve više zahvaljujući sjajnim prevodiocima poput Chloé Billon, koja je prevela Karakaša, Bekima Sejranovića, Dubravku Ugrešić, Olju Savičević Ivančević... Nadam se da se naša književnost vraća u prvi plan.
NN: Koji književni žanr najviše prevode ljudi okupljeni oko Sajma slavistike i kuće "Slavitude" te na koji način birate knjige i autore?
VLAHOVIĆ: Najviše prevodimo prozu. Nakratko sam se zadržao na poeziji, ali je ipak proza dominantna. Prevodio sam i prevodim dela Aleksandra Gatalice, Filipa Grbića, Muharema Bazdulja i Ane Miloš. Od mojih kolega Vilijam Višković prevodi tri romana: "Tiho teče Misisipi" Vladimira Tabaševića, "Podstanar" Filipa Grujića i "Usamljenik sa Rodrigesa" Aleksandra Jugovića. Vesna Bojović prevodi "Četiri zida i grad" Zvonka Karanovića, a Marie Vasseur prevod "Neoštrine" Sanje Savić Milosavljević. Verujem da svaki prevodilac bira delo na osnovu dve stavke... Potrebno je, naravno, da se njemu dopada određeno delo, ali mora takođe da bude dovoljno lucidan da prepozna potencijal te knjige u državi gde će biti objavljena. Kad se šalim volim da kažem da je prevodilac svaštar u književnosti, mora da odabere pisca i delo na osnovu prethodnih stavki, mora pomno da posmatra izdavače i da izabere nekoliko potencijalnih, da šalje biografiju autora, analizu dela, prevod... Potom je on taj koji će u neku ruku braniti interese pisca na početku, kao i svoje, i u stalnom je kontaktu s izdavačem dok se ne objavi knjiga. Neki izdavači očekuju od prevodioca da promoviše knjigu nakon objavljivanja.
NN: Već razmišljate o narednim izdanjima festivala. Uopšteno, koji su Vaši planovi za budući period?
VLAHOVIĆ: Razmišljamo pre svega o drugom izdanju sajma, koji će trajati nedelju dana. Održaće se na leto 2023. za vreme Kongresa slavista. Očekujemo ogromnu posetu i zato smo već počeli da se organizujemo, da pravimo program i budžet. Imamo velike planove, želimo da dovedemo nekolicinu slovenskih autora, starijih i mlađih. Kad je u pitanju naš region, voleli bismo da dovedemo jednog izdavača u Pariz kako bi mogao da predstavi svoj rad. "Slavitude" će tada imati 7-8 izdanja u prodaji na sajmu. Razgovaramo i sa našim partnerima, nije lako predstavljati sve slovenske zemlje, ali ćemo se ovog puta potruditi da bar svaka zemlja ima po jednog predstavnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
