Vasa Radovanović, književnik i muzičar iz Beograda, prošle godine proslavio je četiri decenije postojanja rok grupe "Grešnici", a ove godine objavili su i album "Opasne frekvencije".
Da nije zaboravio ni na svoju književnu publiku, Radovanović (vokal "Grešnika") je podsjetio i nedavno objavljenim izabranim sonetima u elektronskom časopisu posvećenom umjetnosti, koji su svojevrsna najava njegove šeste knjige.
"Prolaze dani kroz moju sobu/ K'o mravi kada krenu u šetnju,/ Već okrzali garderobu,/ Prvo prolećnu, zatim letnju./ Jesenja laganim koracima/ Gazi do svoga odredišta,/ Dok ja obgrljen pesmom i snima/ Ne primećujem, gotovo, ništa./ Prolaze dani, tiho, bez pompi/ Uredno, skladno, u koloni./ Ni bat čizama ni klepet klompi/ Ni šapat vetra da zazvoni./ Prolaze dani kroz moju sobu/ Već okrzali garderobu", glase stihovi "Soneta o prolaznosti" Vase Radovanovića, koji je o svom umjetničkom radu prvi put govorio za "Nezavisne".
NN: Možemo li nakon dugo godina očekivati i Vašu novu knjigu?
RADOVANOVIĆ: Nadam se da će nova knjiga ugledati svetlo dana što pre. Rukopis se privodi kraju. Možda će se, takođe, objaviti i knjiga sa izabranim sonetima, neki od njih su objavljeni na portalu. Mnogi čitaoci, koji ne poseduju moje prethodne knjige, pitaju me za njih i bilo bi lepo da se nađu na jednom mestu.
NN: Koliko je sonet kao klasična forma za Vas lično zahvalan, a koliko je zastupljen u savremenoj srpskoj književnosti?
RADOVANOVIĆ: Sonet je savršena poetska forma i veoma je zahtevan, ali i izuzetno izazovan za pesnika. Meni je idealan da izrazim svoja poetska nadahnuća. Teško je ostati originalan u formi koja traje vekovima, ali je i veće zadovoljstvo kada se postigne cilj. Ja se oslanjam isključivo na svoju inspiraciju i od nje zavisi da li će pesma na kraju završiti kao sonet ili u nekom drugom obliku. U savremenoj srpskoj poeziji ima mnogo odličnih sonetlija, ali mislim da je klasična pesnička forma manje zastupljena u književnoj periodici i časopisima. Po meni, najvažniji je kvalitet poezije, a forma u kojoj će se ona predstaviti je najmanje bitna.
NN: Pjevač ste i vođa rok grupe "Grešnici", koja je prošle godine proslavila nevjerovatnih četiri decenije postojanja. Šta vas je održalo sve ove godine na sceni?
RADOVANOVIĆ: Pre svega ljubav prema muzici. Kod benda je najvažnije prijateljstvo između članova benda, a mi u bendu smo prijatelji decenijama, zatim razumevanje, ista muzička interesovanja i verovanje u ono što se radi. Nama je najvažnije da svoju muziku podelimo sa publikom, da uživa u njoj, ali i da je nateramo da razmisli o porukama koje šaljemo. Većina naših pesama je, uslovno rečeno, "angažovana" i poziva da se pogleda svet oko sebe i misli svojom glavom, a ne da se prihvati ono što nam se servira od drugih, preko masovnih medija i slično, a potom da se deluje u pozitivnom pravcu, doprinese nekim promenama u društvu. Ako uspemo da delujemo bar na jednu osobu cilj je postignut. Pored ovih pet albuma koje smo objavili najviše smo ponosni na stotine koncerata koje smo odsvirali i na interakciju koju postižemo sa publikom. To je, između ostalog, i najlepši deo bavljenja muzikom.
NN: Od 1986. godine uređujete fanzin "Oprem dobro" i dosad ste objavili 112 brojeva. Koliko fanzini danas u vremenu interneta imaju smisla u odnosu na neko prošlo vrijeme?
RADOVANOVIĆ: Fanzini su ranije imali mnogo veću ulogu kod andergraund umetnosti, a u muzici su, često, bili i jedini način da mnogi alternativni bendovi dođu do javnosti. Danas, u vreme interneta, protok informacija je mnogo lakši, ali je i veoma teže konzumentima da u moru njih dođu do one prave koja bi ih zainteresovala. Zato su tu fanzini, koji shodno vremenu često prerastaju u portale s alternativnom umetnošću, da ponude neke informacije koje se ne mogu naći na oficijelnim medijima i portalima. I ja sam se prilagodio vremenu pa sada svaki broj objavim i elektronski, da ga čitaoci lakše čitaju i preuzmu, ali i kao štampano izdanje za one fanove koji vole šušteći list papira i koji žele da ga sačuvaju za uspomenu. Za mene su fanzini uvek imali prevashodno informativni karakter pa tek onaj umetnički, jer svaki broj je i u estetskom smislu unikat za sebe, i zato se trudim da pišem o bendovima, književnicima, autorima stripova… o kojima se ne može čitati na drugim mestima. Sve ove godine istrajavam u radu sa fanzinom, ali i muzikom, književnošću, i zbog podrške koju imam u svojoj najbližoj sredini, od supruge Gordane Ćulibrk, takođe književnice, ali i brata Voje, aforističara i komediografa, i snahe Mirjane Hniličke, romanopisca.
NN: Jedan ste od najupućenijih ljudi da kažete ko su današnji heroji alternativne scene u regionu?
RADOVANOVIĆ: Uh, to je veoma teško i nezahvalno pitanje jer je gotovo nemoguće a da se ne ogrešim o nekoga, ako izdvojim neka imena iz mora, zaista sjajnih imena iz muzičkog sveta, ali i književnog, slikarskog, filmskog, mejl arta… Nažalost, u svim državama našeg regiona ne forsira se kvalitet, već vladaju neki drugi interesi. Svim vlastima, ne samo kod nas nego i u svetu, najvažnije je da forsiraju npr. muziku za zaglupljivanje širokih narodnih masa, uz koju se uz pivo u jednoj i pečenje u drugoj ruci pada u dert zbog nesrećnih ljubavi ili uz razna stimulativna sredstva u klubovima skače uz jednoličan zaglupljujući ritam, umesto one muzike koja nudi kvalitetno sviranje ili šalje tekstove koji nam prikazuju surovo iskrenu stvarnost.
NN: Član ste Udruženja književnika Srbije. Koliko su književnici, da li preko Udruženja ili privatno, povezani na festivalima i događajima slične vrste, u odnosu na muzičare, postoje li razlike između ove dvije grupe umjetnika?
RADOVANOVIĆ: Udruženje književnika Srbije radi svoj posao uspešno shodno ulaganju države u kulturu. Organizuju se tradicionalni Međunarodni susreti pisaca i druge manifestacije, brojne književne večeri… U principu, što se da zaključiti iz prethodnih odgovora, problemi su slični kao sa muzičarima, a zavise od mnogo viših društvenih instanci. Ne možemo pozitivno govoriti o srpskoj književnoj sceni ako znamo da su književni časopisi na izdisaju, zbog neadekvatnog finansiranja izlaze neredovno i u bibliofilskim tiražima od npr. 200 primeraka, ako ne i manje, respektabilna književna kritika gotovo da ne postoji, sem časnih izuzetaka, a ni raširena distribucijska mreža, sem dva-tri velika izdavača. Većina knjižara ne želi da uzima knjige kvalitetnih domaćih pisaca, posebno ne pesnika - od njih beže kao nečastivi od krsta, izuzev nekih etabliranih pisaca ili ako su autorke starlete i TV voditeljke koje su stalno na ekranima pa svojim "herc" romanima daju dodatnu reklamu i finansijski su isplativi. Takva "dela" nekad su se prodavala na kioscima kao "ljubići" u roto izdanjima, a sada su upakovana u luksuzne tvrde korice. Ipak, svi mi koji smo deo književne scene uporno i optimistički se nadamo boljim vremenima. Nada poslednja umire.
NN: Na čemu trenutno radite po pitanju umjetnosti?
RADOVANOVIĆ: "Grešnici" su ove godine objavili novi, peti, album "Opasne frekvencije", a prvi sniman uživo na VI Užičkom rok festivalu na kojem smo svirali sa još 17 bendova iz regiona, pa će se raditi na njegovom koncertnom promovisanju. Hvala za intervju i veliki pozdrav vašim čitaocima. Nadam se da se u skorijoj budućnosti vidimo u Banjaluci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.