Milan B. Popović srpski je pjesnik i novinar iz Beograda čija deveta knjiga poezije nosi naziv "Rudarenje duše".
Jedan primjerak knjige ovih dana dospio je i do Banjaluke, dokazavši da poezija uvijek nađe svoj put do onoga ko je poštuje i cijeni u današnjem vremenu koje, kako to sam Popović kaže, nije naklonjeno poeziji.
S tim u vezi, više o svojoj književnosti, književnoj sceni, novinarstvu i rok kritikama koje piše Popović je govorio za "Nezavisne".
NN: U prvoj i nosećoj pjesmi zbirke otkrivate kako i zašto je poezija rudarski posao. Da li su danas veći "rudari" pjesnici ili čitaoci poezije?
POPOVIĆ: Prvonastala pesma za knjigu i prva po redu u knjizi "Rudarenje duše" naslova "Poezija je rudarski posao" već i samim svojim naslovom, ali i svojom strukturom, semantikom i senzibilitetom, pa i formom, ukazuje na to da su danas, možda više nego ikada do sada, sami retki i usamljeni istinski pesnici, ti i oni koji su pravi - rudari - i oni u koje ja još uvek, uprkos svakodnevnom sistematskom obeshrabrivanju što od književnih institucija, što generalno sistema vrednovanja, što socijalnih struktura, upravo oni, kako sam ja u samoj pomenutoj pesmi, u krajnjem stihu i napisao - pesnici - su ti u koje ja, zapravo, verujem.
NN: U većini slučajeva pjesme iz zbirke su ispovjednog tona. Smatrate li da je život pjesnika u neku ruku bio i ostao "javno dobro"?
POPOVIĆ: Ukoliko pogledate malo šire, uvek je tako bilo, barem tako treba i da bude. Što se mene tiče, ja sam i u svakodnevnom životu, a i kao pesnik - kao otvorena knjiga. Bez skrivanja, obmane i ikakve zadrške! Danas je to sve ređi slučaj - jer je poetika danas - budimo realni i nezaneseni, izgubila na značaju, potcenjena je i krajnje marginalizovana, što od strane samih čitalaca, što od samih književnih izdavačkih kuća, koji poeziju smatraju komercijalno neprihvatljivom, i mnoge, pogotovo veće izdavačke kuće više ni ne primaju pesničke rukopise na čitanje, a kamoli objavljivanje. Prozni pisci, pesnici, knjige generalno, postali su svi zajedno roba na prodaju, na jednom sveopštem književnom buvljaku, katkad i kvalitativnoj književnoj deponiji.
NN: U "Rudarenju duše" čitamo i mnoštvo pjesnikovih ili "manifesta" lirskog subjekta, koji se oslanjaju na rokenrol supkulturu i pravoslavno hrišćanstvo. Da li na poeziju, između ostalog, gledate kao na spoj tradicije i urbane kulture?
POPOVIĆ: U mom ličnosnom smislu to apsolutno, sto odsto, jeste neraskidiv spoj urbanog, supkulturnog, subverzivnog, buntovnog i pravoslavnog, hrišćanskog u jednu skladnu celinu. Ja sam to - iako je gotovo nemoguće po svojim imanentnim svojstvima - uspeo! U knjizi "Rudarenje duše" ima jedna zahvalnica pesma - naslov: "Srećan Vam dan", u kojem sam na oko otprilike 12 strana, na koliko se prostire ta pesma, pomenuo neke od meni lično najbitnijih ljudi, osoba, muškaraca i žena, prijatelja i prijateljica, umetničkih saradnika, kreativaca, članova rodbine, novinskih, radio, internet, i TV poslenika, koji su svi zajedno i pojedinačno zaista, odista, zaslužili javnu zahvalnicu sa moje strane, jer je svako od njih sastavni deo kako mog kreativnog stvaranja i trajanja, medijskog prodora, sveopštog dobra, kako novinarsko recenzentskog, kako svakodnevno životnog, i svakog drugog ponajboljeg mogućeg. Svako koga sam pomenuo u toj pesmi "Srećan Vam dan" istinski zaslužuje, i ima dan-danas moju veliku ljubav, poštovanje, zahvalnost i sve moje najplemenitije upućene dobre misli. Baš svako od njih, sto odsto!
NN: Buntovno pjevate i "o morbidnom dobu supermarket kulture 21. vijeka". Šta je to i kakva je supermarket kultura, te kako u njoj preživljava i opstaje pjesnička riječ?
POPOVIĆ: Da uprostimo to, jer i supermarket kultura je prosta, mizerna, ništavna. Adekvatno toj mojoj tvrdnji, argumentovano tvrdim da neke, pa i najveće izdavačke kuće štampaju biografije osoba ne baš tako uzornih primera modela za mlade, a pritom one pripadaju tzv. estradnom turbo folk miljeu, ili su na beogradskom oktobarskom Sajmu knjiga, svedoci smo toga godinama unazad, najprodavanije knjige autora koji su se proslavili u rijaliti programima sumnjivog karaktera ili čak knjige popularnih TV voditeljki, a što je možda i najponiznije, lično sam svojim očima video tornado omladine, klinaca i klinceza, osnovaca i srednjoškolaca, kidisali su, opsedali štand, kupujući knjige i slikajući se selfijima s autorima koji su dokazani zatvorski osuđenici, ali su postali medijske i književne zvezde. Eto, toliko dno je dotakla kulturna svita i takozvana elita. Takođe se književna reč, i književna moć, odnosi i na tzv. staro, i na tzv. mlado pero. Književna reč je ostala na usamljenim pojedincima, svetionicima usred apsolutne tame i sveopšte skribomanije. O pesnicima sa Facebook mreže da i ne govorimo. Književna reč je ostala da živi, traje, dominira i predstavlja svojevrsnu ikonu nekolicini preostalih, vrednih, sposobnih, istrajnih, borbenih, samosvojnih, unikatnih, posvećenih, Božjim darom dotaknutim, koji još uvek nisu pristali na pridruživanja, udruživanja, klanove, ucene i slične baljezgarije.
NN: Pored književnosti, bavite se i novinarstvom. Koliko je novinarstvo uticalo na Vašu književnost i obrnuto?
POPOVIĆ: Kod mene je prvo došlo novinarstvo. Pre tačno 30 godina, 1994. godine, u štampanom beogradskom magazinu "Rocks - Feliks", kod mog prvog novinskog urednika Davida Vartabedijana, koji mi je prvi dao šansu i priliku u životu da se negde medijski oglasim, objavio moje tekstove i moju prvu muzičku CD recenziju. Kasnije sam pisao za mnoge muzičke štampane magazine, razne dnevne novine poput: "Blic", "Pravda", "Večernje novosti" (Srbija), "Dan" (Crna Gora), "Fokus" (BiH), književne časopise, internet portale, fanzine… I dan-danas sam kontinuirano aktivan kada je novinarstvo u pitanju u domenu kulture. Što se tiče pisanja poezije, to se desilo krajnje spontano, iznenada, tokom 2005. godine. Jednostavno je buknula eruptivna lavina misli i emocija iz mene koju sam ja zapisivao na A4 papir. Stihovi i strofe su se nizale, pesme su nastajale, i ja sam shvatio da je očigledno došao trenutak da objavim knjigu. To se desilo već naredne, 2006. godine, kada mi je Izdavačka kuća "Narodna knjiga/Alfa" objavila prvu knjigu pesama naslova: "Molitva tetoviranog srca". Intenzitet mog kreativnog poetskog naboja je bio toliko jak da je iste te kalendarske 2006. godine ista izdavačka kuća objavila i moju drugu knjigu pesama, naslov: "Vreme brutalnih dobronamernika". 2007. je objavljena treća knjiga, naslov: "Oka da ne izgubim dah". Do sada sam objavio devet knjiga poezije. Ne odlazim u prozu u smislu da pišem romane, ili kratke priče, niti to želim, jednostavno se držim poezije - elitne discipline duha - jer to znam i umem da radim.
NN: Komponovano je preko 50 pjesama na Vaše stihove. Šta od toga smatrate najuspješnijim?
POPOVIĆ: Da, okruglo 50 muzičkih sastava i umetnika iz celog ex-Yu regiona, u rock, heavy metal, reggae i hip-hop žanrovima, komponovalo je svoju autorsku muziku i aranžmane na mojih 50 pesama iz knjiga. Iako su se svi muzičari, kompozitori, aranžeri, instrumentalisti i vokali izuzetno potrudili i dali svoj maksimum u tom momentu, svakako je da bih kao najuspešnije i meni lično najdraže saradnje izdvojio sledeće: sa legendarnom i svestranom umetnicom Aleksandrom Slađanom Milošević, Srđanom Brankovićem iz grupe "Alogia", u mojoj pesmi: "Izdaja (Ja bih da odmorim dušu)". Snimljen je i video-spot za tu numeru koji se može videti i poslušati na YouTube kanalu. U apsolutno istom rangu sa tom saradnjom, najvišem mogućem rangu koji može biti kada je umetnost i angažovana nota i vokal u kulturi/supkulturi u pitanju, izdvojio bih duetsku vokalnu i tekstopisačku saradnju sa Bjesomarom, liderom rock grupe "Bjesovi", na mojoj pesmi: "Istine mamlazi kriju", koju ja recitujem, a u refrenu ju je autorski, tekstualno i vokalno dopisao i otpevao sam Bjesomar, i pridodajući naslovu pesme njegov, Bjesomarov deo: "Batina"! Muzika, tekst u refrenu, vokali, audio i video koncept i usnimavanja, produkcija, semplovi, video-montaža te pesme je: Bjesomar (Zoran Marinković). Video-spot za zajedničku pesmu "Istine mamlazi kriju" (Batina), koji je kompletno autorsko delo Bjesomara, takođe se može pogledati i pesma čuti na YouTube kanalu. Potom, istakao bih briljantne umetnike svog žanra, prvoborce reggae u Srbiji, grupu "Del Arno Band" & posebno njihove članove, kompozitora i gitaristu Vladana Matića, i vokala Jovana Matića, koji su fascinantno pozitivno i vedro oblikovali i izneli moju pesmu, naslov: "Misli". I ona se može čuti na YouTube kanalu. Svakako su moje saradnje sa Zeletom Lipovačom ("Divlje jagode"), Nikolom Čuturilom, Skaj Viklerom, Vladimirom Jakšićem Musom ("Ex Revolveri"), grupom "Art diler" i njihovim članovima Markom Blagojevićem, Nenadom Šiksom i Markom Veljovićem, potom i vokalnim solistom Branislavom Lazićem, kao i grupama: "Abonos", "Tales of Dark", "Backbone", "Seraphim" i "Demether", one kojih ću se večno sećati po najsjajnijima, ne umanjujući značaj svih drugih, sada nepomenutih. Nevezano za moje publikovane CD kompilacije: "Vreme brutalnih dobronamernika" i "Hronično neumorni", izdvojio bih krucijalne a nezavisne saradnje i istinska dugogodišnja prijateljstva sa pesnikinjom i likovnom umetnicom Emilijom Antanasijević iz Beograda, pesnicima, Draganom Antonijevićem iz Užica, pesnikom, tekstopiscem i multimedijalnim umetnikom Draganom M. Radonjićem iz Ivanjice, svojevrsnim plemenitim i nesvakidašnjim, alfom i omegom, Plamenom Sotirovim i pesnikom i kantautorem, Vladimirom Pešićem iz Beograda. Među vredne pažnje i pomena svakako spadaju i virtuoz na gitari Marina Stojanović, koja svoje delovanje vidi u domenu sakralnog, kao svestrani umetnik iz Užica, Srđan Milivojević Sikac, lider rock grupe "Tina", i beogradska produhovljena i refleksivna pesnikinja Vesna Kovačević Sokolović. Nezaboravna je i pesnikinja Marina Pavlović, a o književnim vedetama poput Miroslave Dedić da i ne govorimo. Talentovanih ima zaista mnogo, svojevrstan intelektualno-pesnički i prozni masterpis dvojac su svakako i Gordana Goca Vlajić iz Pančeva, ali i meni večno draga i nezaboravna, nesvakidašnje umiljata, blaga i nežna Jasmina Malešević iz Beograda. Za kraj ovog odgovora ostavljam - krem de la krem - vrsne pesnike i prozne pisce i recenzente moje knjige "Rudarenje duše", gospodina Bratislava Todorovića, i Vasu Radovanovića. Njih dvojica su poseban deo mog života i univerzum za sebe.
NN: S obzirom na to da se bavite rok kritikom, recite nam nekoliko rečenica o trenutnoj rok sceni u regionu… Kakav je njen uticaj i značaj u odnosu na neko prošlo vrijeme?
POPOVIĆ: Kroz svoje mnogobrojne napisane i objavljene CD recenzije, poznat sam po tome, oduvek sam podržavao novu rock, metal, hip-hop scenu bukvalno celog regiona. Uvek sam joj davao na značaju i bodrio mlade bendove. Sad imamo situaciju da rock nije toliko medijski aktuelan ni na Balkanu, ni u svetu, kao nekada s kraja 20. i početka 21. veka. Sada su neki drugi muzički žanrovi in i u trendu. No, ja bih skrenuo pažnju javnosti na dve stvari.. Prva je, na tzv. stručni kritički kod na Balkanu. Mislim da odavno treba da dođe do smene generacija kritičara, recenzenata i urednika, a do nje nikako da dođe. Mišljenja sam da ima zaštićenih kritičara i podobnih po prijateljskim i drugim odnosima i linijama. Postoji cenzura, postoje crne liste. Mislim da i sami odavno etablirani bendovi nikako da se sklone i daju prostora, i koncertnog i medijskog, mlađim bendovima, novim bendovima, demo bendovima, kojih ima, ali ne mogu da dođu do izražaja. Na velikim i srednje velikim festivalima sviraju godinama, koncertriraju sve isti poznati rock bendovi, novih kao da nema, a oni svakako postoje. Privid je da ih nema.
NN: Kakvi su Vaši dalji profesionalni planovi, radite li na nekoj novoj knjizi?
POPOVIĆ: Rad, rad i samo rad. Nema odustajanja. Uprkos svima i uprkos svemu. I u inat! Bogu dragom hvala pa me moja kreativna i stvaralačka energija i dalje služi, opčinjava, i nosi, raduje. Cela moja nova knjiga, mnoštvo novih, još neobjavljenih pesama je spremno. Život za mene, posle svega urađenog u proteklih 30 godina, zapravo tek sada počinje! Tu bitku da biju, moć i snagu imaju samo posebni i odabrani. Ja dobro, dokazano i provereno, odlučno znam da jesam jedan od njih. A vi, da li ste? Ko ste vi… zapravo? Ja sada, u ovom trenutku, sa ove vremenske distance i položaja, i sa ovim životnim i profesionalnim iskustvom, granitno stabilno čvrsto znam odgovor na to pitanje!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
