Ljumu Penov, mladu srbijansku glumicu, publika u BiH imala je priliku da upozna kroz glavnu ulogu u filmu "Crna Zorica", koji se trenutno prikazuje u ovdašnjim bioskopima.
"Crna Zorica" je spoj raznih žanrova, što ga čini nesvakidašnjim za srpsku kinematografiju i donosi priču o djevojci nad kojom visi kletva, jer otkako je njena prva ljubav preminula, muškarci oko nje umiru na bizarne načine.
"Zoricu sam doživela strasno, spremno i nežno, jer je ona devojka u bajci i trebalo je pristupiti i raditi na tom liku, neprestano, još pre samog snimanja, pošto je ona potpuno drugačiji lik, nesvakidašnji, koji toliko toga poseduje, i trebalo je to obojiti i krojiti neprestano", ispričala je ona svoj doživljaj Crne Zorice.
Ljuma Penov je prije ovog filma ostvarila zapažene role u ostvarenjima "Medeni mesec" Gorana Paskaljevića i "Zlatna levica - priča o Radivoju Koraću" Gordana Matića, a publika ju je imala priliku gledati i u raznim pozorišnim predstavama, kao što su "Zli dusi" i "U močvari".
U intervjuu za "Nezavisne" otkriva da li je sujevjerna, kako se našla u glumačkim vodama, ali govori i o projektima na kojima je radila u inostranstvu.
NN: Koliko je naslovna uloga u pomalo neobičnom filmu za naše prostore "Crna Zorica" već sada uticala na Vašu karijeru? Kakva iskustva nosite sa snimanja i kako ste uopšte doživjeli lik Zorice?
PENOV: Kao i svaka uloga koju sam dobila, Zorica je svakako uticala na moj dalji rad, donela mi je puno iskustva, puno novina i podstreka. Sa snimanja nosim lepa iskustva, dobra atmosfera je vladala na samom snimanju. Snimali smo mesec dana svaki dan, na različitim lokacijama, u Srbiji, posle i u Grčkoj, i bilo je zaista lepo i kreativno. Zoričin lik sam doživela kao vulkan, ona je prošla kroz mene, bila u meni i na kraju izašla.
NN: Koliko ste Vi sujevjerni, postoje li neke "narodne priče" u koje vjerujete?
PENOV: Ne, nisam sujeverna, imam neke svoje rituale kojih se pridržavam, ali to ne mogu nazvati sujeverjem. Postoje "narodne priče" o kojima sam slušala i čitala, jer za ulogu sam, naravno, morala da se pripremim i sa te strane, zašto neki ljudi veruju u njih i kako se prema njima odnose. Ne verujem u te priče i ne posmatram ih na taj način, meni su one samo interesantne kao ogledalo jednog naroda, njihove kulture i tradicije.
NN: Među glumačkom ekipom "Crne Zorice" su brojna poznata imena domaće glumačke scene. Da li Vam je saradnja sa njima pomogla ili možda i iz nekog razloga odmogla u radu?
PENOV: Jako je lepo i prijatno bilo raditi sa svim tim divnim glumcima. Sa nekima sam već radila u pozorištu, sa nekima prvi put na ovom filmu. To su zaista divni ljudi koji partneru puno toga pružaju u glumačkom smislu, a i samom delu koji rade. Saradnja sa njima mi je bila beskrajno draga.
NN: Glumci često navode da ih je ovaj posao jednostavno pronašao i da je to talenat koji posjeduješ ili ne. Kako je kod Vas krenula priča sa glumom, kako ste se našli u tom svijetu?
PENOV: Od malena sam bila u umetnosti. Sa ocem sam išla na dečje, ali i predstave za odrasle u pozorište, vodio me je i na opere. Nikad mi nije bilo dosadno, volela sam da idem i to iščekivala kao poseban događaj. Sa tetkom, koja je bila balerina u Narodnom pozorištu u Beogradu, provela sam dosta vremena kao sasvim mala, vodila me je na svoje predstave i u svoju garderobu punu prelepih kostima, o kojima sam ja maštala i posle, i začarano posmatrala kao devojčica. Kasnije sam i sama počela da idem u pozorište. Završila sam muzičku školu, bavila se plesom, solo pevanjem, i onda je iznenada stigla i ona, gluma, za koju mislim da je uvek i bila prisutna. Upisala sam Akademiju scenskih umjetnosti u Sarajevu, a potom u Novom Sadu na Akademiji umetnosti, gde sam i diplomirala. Kasnije su usledile i uloge po raznim gradovima, i u Beogradu.
Taj lik sam doživela strasno, spremno i nežno, jer je ona devojka u bajci i trebalo je pristupiti i raditi na tom liku, neprestano, kazala Penov
NN: Svoj glumački talenat pokazali ste i u nekim projektima u inostranstvu. Smatrate li da je za naše mlade glumce za neki veći uspjeh neophodno da upravo budu dio projekata u inostranstvu?
PENOV: Rad na inostranim projektima doneo mi je puno iskustva i sa tih projekata nosim vrlo vredne uspomene. Značilo mi je da se izmestim odavde i radim u drugom okruženju, sa drugim ljudima, pod drugačijim uslovima. Mislim da bi svakom mladom glumcu to značilo, jer se time i obogaćuje i kao čovek i kao glumac.
NN: Glumci su često zbog uloge primorani da izvrše i neke nezahvalne transformacije. Do koje ste mjere Vi spremni da idete zbog uloge?
PENOV: Mislim da ne postoji granica što se tiče transformacije koju ne bih uradila zbog neke uloge, ali pitanje je, ipak, kakva je to uloga, koliko me je ispunio sam projekat i kreativnost reditelja.
NN: Do sada ste imali priliku da se oprobate u žanrovski različitim ulogama. Postoje li neke koje Vam najviše odgovaraju i koje biste voljeli da tumačite tokom karijere ili Vam je, ipak, svaka promjena novi izazov i zadovoljstvo?
PENOV: Imala sam priliku i sreću da igram i na filmu i u pozorištu dosad različite uloge koje su me uvek otvarale i pružale mi nešto novo. Volim da se oprobavam u različitim ulogama i žanrovima. Uvek se radujem novoj ulozi i pristupam joj kao prvi put, verno i iskreno, a izazovi i iskušenja koja one nose me uvek obuzimaju.
NN: Gdje Vas publika trenutno može gledati i hoćemo li uskoro imati priliku da Vas gledamo u nekom novom filmu?
PENOV: Publika me može videti u pozorištima u Beogradu, u predstavama koje su mi trenutno na repertoaru. A što se tiče filma, publiku čekaju neka lepa iznenađenja kojima se i sama radujem.
Bolje filmske prilike
NN: Čini se da posljednjih godina filmska produkcija doživljava veliki napredak i da se stvari mijenjaju nabolje. Kako Vi i uopšte Vaše mlade kolege gledate na ove promjene?
PENOV: Meni je drago da filmska produkcija u celom okruženju raste, ima puno značajnih filmova iz celog regiona koji postižu dobre rezultate u svetu, i jako mi je drago zbog toga. Nadam se samo da će se tako i nastaviti, ali biti i bolje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.