Film "Nedelja", koji je premijerno prikazan u banjalučkom "Cineplexxu Palas" u srijedu uveče, prikazuje život jednog od omiljenijih pjevača na ovim prostorima - Džeja Ramadanovskog.
Riječ je o filmu koji prati manje poznati dio Džejevog života, od djetinjstva do profesionalne karijere, sa Huseinom Alijevićem Husom u glavnoj ulozi.
Husein Alijević Husa već duži niz godina radi kao kompozitor, a publika ga još pamti kao frontmena grupe "Beat Street", koja je bila aktivna devedesetih godina prošlog vijeka. Kasnije su sarađivali sa brojnim domaćim zvijezdama uključujući Džeja Ramadanovskog, koji ih je u velikom stilu predstavio na svom koncertu.
Grupa se razišla 1999. godine, Alijević je počeo solističku karijeru, a u filmu "Nedelja" pokazao je prirodnost i talenat pred kamerom, iako mu gluma nije zanimanje.
O prvom iskustvu na filmu, prijateljstvu sa Džejem i planovima za budućnost, Husein Alijević Husa je govorio u intervjuu za "Nezavisne novine".
NN: Pozitivne reakcije na odabir Vas za ulogu Džeja kruže medijima otkako je informacija postala javna. Kakva je bila Vaša prva reakcija kada ste postali svjesni toga da ćete glumiti slavnog pjevača i kakvi su utisci sad nakon što ste pogledali montiran film?
ALIJEVIĆ: Moja prva reakcija kad sam saznao da ću definitivno igrati Džeja na filmu je bila velika sreća i radost. To se desilo posle dvadesetak dana od mog prvog kastinga. Na taj prvi kasting došao sam sa velikom sigurnošću, bez obzira na to što nikad nisam igrao na filmu ili u seriji - znao sam da to mogu. Osećao sam i veliku energiju po pitanju tog projekta zato što sam na prvom mestu bio siguran da niko bolje od mene ne može doneti jednog Džeja Ramadanovskog, samim tim što sam i pevač i plesač i što sam ga 30 i kusur godina poznavao. Opet, taj momenat kada su mi javili da ga definitivno igram je zaista bio srećan momenat u mom životu. Jako sam srećan što sam očigledno na pravi način donio Džeja u ovom projektu. On je i za života pričao o filmu i govorio da ne misli da bi sam sebe igrao na filmu. Ubeđen sam - kada bi ovaj film mogao da odgleda - da bi bio zadovoljan mojom ulogom. On bi tačno znao da prepozna gde je Džej Ramadanovski, a gde je Husa, za razliku od publike, i mislim da bi bio zadovoljan tim momentima gde imamo Husu na filmu.
NN: Džeja ste poznavali privatno, sarađivali ste... Koliku ulogu je on imao u Vašem životu? Kakve emocije budi u Vama sjećanje na ovog čovjeka?
ALIJEVIĆ: Džej je imao veliku ulogu u mom životu samim tim što me je sa nepunih 17 godina stavio pored sebe da otvaramo koncert na beogradskom sajmu pred 30.000 ljudi. Mi smo na tom koncertu imali nekoliko numera i nismo bili samo plesači, nego smo u jednoj numeri nešto pevali i repovali. Doživljavam to kao svoje muzičko krštenje, od tada je krenula moja karijera, tako da svakako ima mnogo udela kada je moj životni poziv u pitanju. Pored toga, sretali smo se celu karijeru i svaki put kada bismo se videli uvek bi mi davao neki dobar savet i što se tiče pevanja i što se tiče ljudi i situacija u kojima smo se u tom momentu nalazili, tako da je čovek koji meni mnogo znači. Moram da kažem da sam jako tužan, dobrano sam proplakao kada nas je prerano napustio pre tri godine. Danas imamo gotov film o njemu, gde ga ja igram, i ova reakcija publike mi mnogo znači, ovi neki rekordi gledanosti u bioskopima mi takođe puno znače. Mislim da su ljudi prepoznali pravu energiju koju sam dao u film, bez obzira na to što nisam profesionalni glumac.
NN: Očigledno je da Vi i Džej fizički ličite, a i obojica ste iz svijeta muzike... Koje su još neke sličnosti i poveznice koje spajaju Vaš i Džejev život?
ALIJEVIĆ: Ja bih rekao da smo i on i ja jako emotivni ljudi. Mislim da je ta emocija i kod mene i kod njega u piku, s tim što moram da priznam da, za razliku od Džeja, koji je bukvalno sve u svome životu umeo dobrano da prikrije jednim šmekerskim osmehom, meni se često u životu desi da se na mom licu vide neke tuge, vide neke emocije, da ne mogu baš svaku bol osmehom da prikrijem.
NN: Šta Vam je bio najveći izazov u radu na ovoj ulozi budući da ste igrali čovjeka za kojeg većina ljudi zna i negdje ima predstavu o njemu?
ALIJEVIĆ: Generalno sam se jako ležerno osećao u ovom projektu. Na prvom mestu kada čovek želi nešto da radi onda je to potpuno drugačije nego kada je prisiljen na nešto da radi. Ja sam imao veliku želju da to radim i donesem na ovakav način. A ako govorimo o nekim teškim momentima na samom snimanju scena, to bi bile one situacije gde bih imao neki veliki monolog, pre nego dijalog, zato što je film živa stvar i Džej je bio neko ko je apsolutno energičan. Nisam imao problema sa tekstom, jer prirodno nešto što bi mi iskočilo u dijalogu to je i ostalo u filmu. S druge strane, duži monolozi su mi predstavljali poseban glumački izazov, kao i na primer to šibicarenje s kojim se nisam upoznao do ovog filma. To sam za film naučio od profesionalnog šibicara.
NN: Ovo je Vaš debi na filmskom platnu... Kako je tekla saradnja s kolegama, da li su Vam davali savjete, upućivali Vas?
ALIJEVIĆ: U ovom filmu imamo Marka Janketića kojeg je šira javnost upoznala kroz razne serije u kojim je igrao, kao i plejadu mnogo kvalitetnih glumaca. Imam osećaj da će se kroz "Nedelju" publika upoznati sa dosta njih, bez obzira na prethodne projekte. To su sve izuzetno kvalitetni glumci i meni je bilo zadovoljstvo da se s njima nađem na setu. S druge strane, zadovoljstvo mi je bilo i da kod njih vidim podršku i prepoznavanje kvaliteta u meni i mislim da su moji kvaliteti mogli doći do izražaja baš zato što me cela glumačka ekipa na setu dočekala kao nekog svog, davali su mi maksimalnu podršku, samim tim su mi davali vetar u leđa.
NN: Da li ste možda Vi u nekim situacijama davali savjete kolegama, budući da ste svjedok vremena prikazanog na filmu?
ALIJEVIĆ: Ja sam svakako neko ko poznaje tematiku i Dorćola i Beograda, u krajnjem slučaju dorćolskog i beogradskog rečnika koji je malo drugačiji, tako da sam u raznim replikama pomagao kolegama.
NN: Da li postoje neki događaji iz Džejevog života koji nisu ušli u film, a za koje Vi znate i za koje mislite da bi mogli biti zanimljivi?
ALIJEVIĆ: Postoji mnogo scena iz njegovog života koje nisu mogle da se nađu na filmu, a koje bi bile jako interesantne. Ali Džejev život je bio bogat, vidimo da je bio interesantan i pre nego što je postao pevač, a kamoli nakon što je postao pevač. Ne može se u jednom filmu ili u jednoj seriji doneti čitav život jednog čoveka, a kamoli Džeja Ramadanovskog. Mislim da bi mogao da se snimi film "Jedan dan Džeja Ramadanovskog".
NN: Ovaj film se dotiče tema odrastanja u teškim uslovima, boravka u domu, života na ulici. Možemo li reći da će biti inspiracija i podsticaj ljudima da vjeruju i da se trude da prevaziđu sve izazove?
ALIJEVIĆ: Da, naravno. Imao sam priliku da primetim esenciju i osnovu priče koju mi donosimo na filmsko platno. Ta priča je slična i priči Novaka Đokovića koji u jako teškim uslovima sanja o Vimbldonu, pa ga onda u jednom momentu osvaja, pa Nole jede onu travu. Ovde imamo sličnu priču koja treba da ljudima da podstrek da veruju u svoje snove, to je ova priča. Džej je verovao u neko svoje ja, da je bez obzira na to što je odrastao u teškom okruženju, u domu, pa kasnije i na ulici, tražio neko svoje parče hleba. Uvek je muzika kroz tu tarabuku bila uz njega i imao je veru. Mislim da je ta karijera neki Džejev Vimbldon. Želimo da pošaljemo poruku da verujete u svoje snove i da budete dosledni svojim snovima.
NN: Film nosi naziv po jednom od najvećih Džejevih hitova... Kakvu simboliku za Vas ima "Nedelja"?
ALIJEVIĆ: "Nedelja" je najveći hit i pesma po kojoj ga svi pamte, ali je nedelja i dan kad nas je Džej napustio, te dan kad nas je Marina Tucaković napustila. Izuzetno je jaka emocija u meni kada se pomene ta nedelja. Sada imamo jedan svetliji ton, jer imamo i film koji nosi isti naziv, a koji daje još jednu dodatnu, posebnu emociju u životu.
NN: Po zanimanju ste prvenstveno kompozitor. Da li je neko djelo nastalo za vrijeme snimanja "Nedelje" i kakvim emocijama je skrojeno?
ALIJEVIĆ: Ja sam čovek koji ceo život piše muziku, tako da sam pisao muziku i za vreme ovog snimanja, jednostavno scenario me inspirisao pa sam napravio jednu pesmu koju ću najverovatnije objaviti sada nakon filma. Pored te pesme imam želju da još neke pesme objavim, koje sam, između ostalog, radio za Džeja u nekom prošlom periodu. Ovaj projekat mi je vratio želju za pevanjem pred ljudima. Želim da sa ljudima podelim tu emociju, koju sam od svoje dvadesete godine delio na velikim binama širom regiona. Imam želju da to radim u bliskoj budućnosti, a publika će imati priliku da čuje šta ću im ponuditi.
NN: Ovo je Vaša prva filmska uloga. Da li postoji neka naznaka da ćete se u budućnosti baviti glumom?
ALIJEVIĆ: Filmsko iskustvo mi se stvarno dopalo, dokazao sam sam sebi da mi je mesto u tom okruženju i svakako ću biti otvoren za filmske ponude koje mi budu stizale, a verujem da će ih biti. U zavisnosti od tog kakve budu videćemo hoću li se naći u nekom budućem projektu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.