LUKSEMBURG, BANJALUKA, SARAJEVO - Industrijska proizvodnja Evropske unije i dalje je u padu, što znači da ni u Bosni i Hercegovini uskoro ne možemo očekivati bolje rezultate.
Prema podacima Eurostata, industrijska proizvodnja u evrozoni u maju ove godine u odnosu na maj prošle pala je za 2,9 odsto, dok je u odnosu na april ove godine zabilježen pad od 0,6 odsto.
Što se tiče zemalja EU, industrijska proizvodnja je u maju pala za 2,5 odsto međugodišnje i za 0,8 odsto na mjesečnom nivou.
"Na godišnjem nivou proizvodnja intermedijarnih proizvoda u Evropskoj uniji pala je za 3,1 odsto međugodišnje u maju, kao i proizvodnja kapitalnih dobara 6,3 odsto i trajnih potrošačkih dobara 4,1 odsto, dok je proizvodnja energije porasla za 1,2 odsto i netrajnih potrošačkih dobara 3,3 odsto", objavio je Eurostat.
Navodi se da je najveći godišnji rast industrijske proizvodnje među članicama Evropske unije zabilježen u Danskoj i iznosi 9,6 odsto, Irskoj 8,7 odsto i Grčkoj 6,8 odsto, a najveći pad u Rumuniji 6,9 odsto, Njemačkoj 6,6 odsto i Bugarskoj 6,3 odsto.
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, ukupan desezonirani promet industrije u BiH u maju 2024. u poređenju sa aprilom 2024. godine ostvario je pad od 1,5 odsto.
"Ako uporedimo tržišta, u istom periodu na domaćem tržištu zabilјežen je pad za 2,1 odsto i na stranom tržištu zabilјežen je pad od jedan odsto. U maju 2024. u poređenju sa majom 2023. ukupan promet industrije, kalendarski prilagođen, u Bosni i Hercegovini bilјeži pad za 1,8 odsto. Ako uporedimo tržišta, u istom periodu na domaćem tržištu zabilјežen je rast za 1,5 odsto i na stranom tržištu pad za 4,7 odsto", navodi Agencija za statistiku BiH.
Ekonomista Admir Čavalić istakao je za "Nezavisne novine" da unutar EU postoje razlike u vezi s pitanjem industrijske proizvodnje, odnosno rastom ili padom po zemljama.
"Ono što je bitno naglasiti jeste da zemlje sa kojima ostvarujemo najveću vanjskotrgovinsku razmjenu nemaju pozitivne trendove i to u stvari determinira pad industrijske proizvodnje u BiH. Treba da posmatramo zemlje sa kojima najviše obavljamo vanjsku trgovinu, kao što su Njemačka, Italija, Slovačka i slične, koje nemaju pozitivne pomake, dok neke druge zemlje tipa Irske, Kipra i Rumunije, imaju povećanje industrijske proizvodnje, ali mi ne ostvarujemo s njima značajnu razmjenu. Problem je što su naša strateška tržišta u krizi i dok god se to ne promjeni, ne možemo očekivati bolje stanje u našoj ekonomiji", objasnio je Čavalić.
Dodao je da je za svaku ekonomiju, uključujući i našu, najbolje raditi diverzifikaciju trgovine, odnosno kreirati nove bilateralne odnose s nizom različitih država.
"Važno bi bilo povezati se sa svakom od ekonomija EU, jer to dugoročno smanjuje mogućnost da imamo ovisnost o jednoj ekonomiji", ističe Čavalić.
Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kazao je za "Nezavisne novine" da industrijska proizvodnja u EU bilježi u drugom kvartalu stagnaciju ili blagi pad posmatrano na mjesečnom nivou.
"Taj pad se kreće od 0,5 do 0,8 odsto i najvećim dijelom je plod pada proizvodnje trajnih, potrošnih te kapitalnih dobara. Sa druge strane, raste proizvodnja netrajnih potrošnih dobara. Ovi trendovi su posljedica izlaska iz inflatornog stanja, kada je usljed rasta cijena opala tražnja za trajnim potrošnim dobrima, što je uzrokovalo i smanjenje proizvodnje. Obuzdavanje inflacije će dovesti do rasta realne tražnje, što će voditi rastu industrijske proizvodnje sa određenim vremenskim pomakom. To će imati pozitivne efekte i na naš izvoz, koji je mahom resursno intenzivan i inkorporiran u evropske proizvodne lance", naglasio je Mlinarević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.