Analize

Lokalna privreda zavisi od kvaliteta prvog čovjeka bez obzira na partiju

Lokalna privreda zavisi od kvaliteta prvog čovjeka bez obzira na partiju
Foto: Ilustracija | Lokalna privreda zavisi od kvaliteta prvog čovjeka bez obzira na partiju

BANJALUKA, SARAJEVO - Od kvaliteta pobjednika izbora za načelnike/gradonačelnike u lokalnim zajednicama na predstojećim izborima u BiH najviše će zavisiti koliko će se razvijati privreda u tim opštinama ili gradovima.

Smatraju ovo ekonomski stručnjaci, odgovarajući na pitanja kako lokalni izbori utiču na lokalnu ekonomiju, da li imamo velika obećanja kandidata i da li su realna, te da li u osim rijetkim lokalnim zajednicama možemo očekivati neki veći ekonomski prosperitet i bolju ekonomsku situaciju.

Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za "Nezavisne novine" da je definitivno u ekonomiji davno primijećen ekonomski izborni ciklus.

"To je ta pojava da se pred izbore povećava javna potrošnja i da se dodatno investira, posebno u infrastrukturu. To je redovna pojava i ne mora se imati doktorat iz ekonomije da se to primijeti. Čini mi se da je ovaj izborni ciklus nešto skromniji po investicijama nego prethodnih godina jer je finansijska situacija u budžetu Republike Srpske takva da vlasti ne mogu kao ranijih godina značajnije infrastrukturne projekte finansirati. Obično se radilo o završetku bolnica, škola, domova zdravlja, administrativnih centara lokalnih zajednica. Čini mi se da je to ove godine znatno skromnije", naglasio je Đogo.

Prema njegovim riječima, ne može se reći da se u lokalnim zajednicama ne radi ništa četiri godine.

"Ima tu određenih projekata koji se realizuju, nije sve samo pred izbore. Definitivno su manji projekti, lokalni, vezani često sa izborima i dođe do određenog napretka pred izbore, a ako se ne stigne uraditi, tada se radi u nekom kraćem periodu poslije izbora. Što se tiče nekog ekonomskog prosperiteta u narednom periodu, u svakoj državi imate situaciju da se nađe neka lokalna uprava, odnosno pravi čovjek na pravom mjestu i pokrene se ekonomija. Danas u BiH imamo neke opštine za koje nikad ne biste rekli da su izrazito razvijene, kao što su Tešanj ili Doboj Jug u Federaciji BiH ili Prnjavor u Republici Srpskoj. Šta će biti sa lokalnim zajednicama, najviše zavisi od toga koliko je kvalitetna osoba koja je na čelu te lokalne zajednice. Čak to nema ni veze sa pripadnošću političkoj partiji, već sa kvalitetima i kompetencijama te osobe", objasnio je Đogo.

Ekonomista i predsjednik Odbora za ekonomsku i finansijsku politiku u Parlamentu FBiH Admir Čavalić kazao je da je realnost da se budžeti skoro svih bh. opština ili gradova planiraju u skladu sa izbornim kalendarom.

"Vidimo da u skoro svakoj lokalnoj zajednici u Bosni i Hercegovini imamo veća izdvajanja prije svega za kapitalne projekte pred izbore. Ono što je malo poražavajuće jeste da se to prije svega radi sa poduzećima koja izvode te radove. Kašnjenja u izvođenju radova se tempiraju upravo kako bi se nešto završilo i otvorilo pred izbore, odnosno tokom predizborne kampanje. Novi Izborni zakon pokušava djelimično da ograniči zloupotrebu javnih resursa, ali se to rijetko sprovodi jer je teško dokazati", naveo je Čavalić.

Dodao je da su mnoge lokalne zajednice zanimljive i da postoje potencijali u njima.

"Pored Tešnja, Prnjavora i nekih drugih razvijenih lokalnih zajednica, prema indeksima razvijenosti interesantni su Živinice, Vareš, Bijeljina, te Derventa i drugi. Postoje potencijali i u većini slučajeva te lokalne zajednice uspiju. I to se najviše ostvari, ne zahvaljujući entitetu, kantonu ili državi, već prije svega lokalnim vlastima, koje su bile spremne da naprave inkluzivne institucije za privredu i da je ne ograničavaju. Velika uloga je u tome kakva će osoba doći na čelo neke lokalne zajednice, odnosno da li je spremna da stvarno radi za boljitak i ekonomski prosperitet svoje opštine ili grada. Takođe, bitno je da li će biti monopolista po pitanju moći ili želi da radi redistribuciju političke, ekonomske i druge moći u smislu da nema smetnji po rad. Ipak, u manjim sredinama je čest slučaj da su načelnici monopolisti i nisu spremni da podrže rad privrede, jer očekuju da će to biti njihova konkurencija, te žele ostati najveći 'poslodavac' u svojoj lokalnoj zajednici", istakao je Čavalić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije