Ideje su jeftine, svi ih imaju, šokantna je tvrdnja, ali samo za neupućene u biznis, a pogotovo mali početnički biznis ili popularne startape. Za uspjeh "od garaže do Silicijumske doline" potrebno je (i) još ponešto drugo, ističu i srpski startap biznismeni, stručnjaci i investitori.
Pogotovo ovi posljednji, jer oni imaju mnogo razloga da kažu "ne" na zahtjeve za finansiranje samo ideje, moglo se vidjeti i čuti i na nedavno održanoj SPLET Tech konferenciji. Na skupu koji je okupio ljude iz svih oblasti koje se tiču startapa i startap ekosistema, dvojica srpskih preduzetnika, ali i investitora, Miljan Tekić, suosnivač Tenderly i Garaže, i Vuk Lau iz Silicon Gardens Fund, čak su imali panel pod istoimenim nazivom "Zašto investitori kažu ne".
Teme se dotakao i Vukov kolega iz fonda, takođe preduzetnik a sada i investitor Izet Ždralović, čije je firme kupio Google.
Odgovor "ideje su jeftine" su konkretno Tekić i Lau dali na panelu jednom od prisutnih potencijalnih osnivača startapa, na pitanje tipa "kako razgovarati sa potencijalnim investitorom, a da budete sigurnu da vam on neće ukrasti ideju".
"Ma koju da ideju imate i pokušavate da je 'prodate' investitoru, budite sigurni da istu tu ideju na svetu u istom trenutku ima još bar dvadeset ljudi, koji to isto pokušavaju. Investitora interesuje kako vi mislite da tu ideju realizujete u nešto konkretno, za šta on može da da novac. I tu dolazimo do velikog problema koji imamo ovde u regionu nekadašnje Jugoslavije, a to je rana validacija" ističe Vuk Lau.
Ta validacija, odnosno procjena da li je ideja uopšte ostvariva i/ili pod kojim uslovima, ne bi smjela da bude subjektivna ni po kom osnovu, upozoravaju stručnjaci.
"Većina faundera (osnivača, odnosno pokretača startapa) u regionu je mnogo „jača“ u tehničkoj strani nego u prodaji, i to je već kulturološki problem. Dobri smo u pravljenju stvari, bilo da je to softver ili neki fizički proizvod, i onda 99% energije i budžeta trošimo na osmišljavanje i pravljenje proizvoda, a da prethodno nismo imali eksternu validaciju toga da li je to uošte nekom potrebno da bi se isplatilo, jer se ništa nije uložilo u marketing i prodaju" objašnjava Lau, koji je kao osnivač imao dvije firme (Forum IMI i NGO Forum Centar), a sad je VD investitor iz Slovenije u regionu.
I Lau i Tekić ističu da ta eksterna validacija mora da bude stručna i objektivna, i da kritika ne može da dođe od prijatelja, rođaka, poznanika već od nekog ko poznaje i proces i konkretno tržište, bilo da je to investitor ili klijent koji bi mogao da kupi taj vaš budući proizvod.
"Kada se to dobro uradi, onda možete da napravite biznis i od kućica za ptice sa kamerama i softverom koji prepoznaje koja je ptica sletela. A upravo takav je Bird Baddy, jedna od najuspešnijih firmi u portfoliju našeg fonda, koja će ovog kvartala imati promet od 40 miliona dolara. Mi smo u njih investirali kada nisu imali ništa osim ideje i skice proizvoda, ali su imali dobru validaciju koja ih je koštala maksimalno 5.000 evra" napominje Lau.
Miljan Tekić ističe da se ne treba plašiti konkurencije.
"Imate mnogo tehničkih pomagala danas i, recimo, ako pravite softver možete da napravite prototip i okačite ga na Redit da vidite kakve ljudi imaju komentare i sugestije. Takođe, gledajte da vaše rešenje može da opslužuje i globane a ne samo lokalne klijente, ako već idete putem venčur kapitala. Na kraju, premalo koristimo blizinu Evorpe i tamošnje habove, gde možemo lako naći kompanije i mušterije koji bi pomogle u validiranju naše ideje" dodaje Tekić.
Validacija je ključna riječ kod startapa i zbog toga što je investitora relativno malo, a startapa mnogo, pa je i konkurencija velika.
"Ja razgovaram sa barem sto startapa godišnje, a napravim u proseku dve investicije. Znači, gotovo 99 odsto njih od mene čuje 'ne', ali to nije ništa lično i ne treba to tako shvatiti, već za tu konkretnu ideju" ističe Lau.
Ali da ni investitorima nije lako, ma šta ljudi inače mislili, kaže sadašnji ulagač a nekadašnji startap-preduzetnik Izet Ždralović, kolega Vuka Laua iz Silicon Gardens Funda. Startape koje je on osnivao, Microblink i Photomath, kasnije je otkupio Google, a sada se ona nalazi "s one strane" investicija.
"Anđeosko investiranje je težak posao, iako svi misle da je investitoru lako jer „ima para“ i samo treba da ih da da bi ih uvećao. U početku previše puta investirate zato što vam se svidi onaj ko nudi proizvod a ne sam proizvod. I onda dođete u situaciju kao ja, da vas supruga kod kuće pita 'da li si siguran da želiš da uložiš novac u ovo?'. Tada sam shvatio da ne može više tako, nego da moram da radim dju-dilidžens za svaki startap. Srećom, naišao sam na Silicon Gardens Fund, i tu ima ljudi iz svake oblasti biznisa koja vas zanima, a koje možete da pitate sve. A i VC fondovi moraju da 'nađu pare' kako bi investirali, tako da i tu opet imate 'prodaju'," naglašava Ždralović, prenosi "24Sedam".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.